branki*
|
nostalgija,moje drugo ime...sve u meni budi secanja,mirisi,pesme,ljudi,sve..kuvam pasulj upravo i secam se babine papule koju je pravila za slavu,onda me misli ponesu,pa se secam njenih recenica,kako me je nunala i mazila i tepala mi-babine lijepe kose..secam se dede onda,kako sam mu pomagala da pravi burad,on je to znao,bio majstor,pa kako vrucina bude,upekne sunce,ja svaki raspust tamo kod njih,vodim krave na ispasu,pomazem.i dan danas me miris ranog jutra podseti na moje selo,zazmurim i skoro da sam tamo..kako me je ujak vodio u grad uvece,a ja devojcurak,pa drzim dijetu i necu da jedem,a baba me samo kumi i moli...pre neku noc sam se setila nove godine kad sam bila dete,mama je uvek pravila neku tortu ruska salata,secasm je se odlicno,napravicu je nekad cisto da me mine zelja,pa kupimo koka kolu i jupi,to je sok kao fanta sad u staklenim flasama od dva litra,to je bio dozivljaj za nas...pa,kako mama ujutru pre posla,a radila je od 6,ustane i umesi nam pogacice sa sirom i ispece da imamo za dorucak i ponesemo za uzinu..sve slike su tako zive u meni...puno toga..
_____________________________
branki
JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !
|
E tu seriju i 
.jpg){kind=small}
Odštampaj
