Didy -> RE: Idemo u vrtić-2. deo (19.11.2013 10:38:34)
|
Sanjice, to je sasvim normalna reakcija i pokušajte da je tako i shvatite. Svako dete na adaptaciji prolazi kroz taj period, neko ga lakše pregura, neko teže. Budite odlučni i čvrsti, ali puni ljubavi. Ja sam sa Stefanom puno pričala i govorila mu da treba da ide u vrtić, da ćemo doći po njega, ali onako nekako s distance, bez nekog preteranog maženja pred vratima vrtića, bez dugih oproštaja, kratko, jasno, ideš, doći ću po tebe, ništa dugo. A onda kad dođe kući, maksimalno mu se posvetim. Smejemo se, grlimo, stavim ga u krilo, dugo ga ljubim, puno mu pričam, hvalim vrtić, vaspitačice, podstičem ga da mi priča šta su sve lepo radili, radimo ono što on voli, igramo se zajedno, puno ga hvalim, pokušavam da ga uopšte ne kritikujem, da ga ne grdim, da skrenem razgovor ili situaciju na nešto pozitivno ako on hoće da se svađa, da se inati... A zbog bebe je sigurno i tek će da bude kad se porodiš. Neću da te plašim, ali prošla sam to. Pisala sam već negde na raznim temama - on je meni počeo da piški noću ponovo u krevet i da grize nokte (i dalje ih grize, posle više od 2 godine [sm=smiley13.gif]). Shvati da je ljubomora prirodna stvar, nemoj je kažnjavati, posveti se njoj, bebi koliko moraš (ja sam imala tu sreću da je Sofija bukvalno samo jela i spavala prva 2 meseca, nije imala grčeve, nije tražila da se nosi), pa sam se ja ponašala kao da je ni nema. Nisam posebno naglašavala da nešto s njim ne mogu jer moram bebu da nahranim, presvučem i sl. Kad nju treba da dojim, njemu pustim crtani i kažem - Pogledaj crtani, ja ću brzo doći. Nisam nikad govorila npr. Budi tih, beba spava i sl. Odoh malo u off, ali nekako mi se nadovezalo. Tebe sad drmaju hormoni i malo si osetljivija, zabrinutija, samo strpljivo i polako. Biće to sve ok.[sm=smiley31.gif]
|
|
|
|