Cunce
|
ne postoji nesto konkretno sto ce kod mene izazvati napade panike i vristanje, ali ima par stvari od kojih me savlada neki cudan osecaj, neka nervoza u kombinaciji sa malom dozom panike uz skakanje pritiska i sl. 
plasim se bola, ali tu se ne javlja ovaj osecaj, jednostavno pretrpim
a inace, ovo gore navedeno sam osetila u marketu 
nije to strah od zatvorenog prostora i puno ljudi, to je uobicajeno za mesta gde izlazim, nego jednostavno, osetim neku nemoc kad idem sa nekim u kupovinu, a taj neko razgleda hiljadu stvari koje znam da nece kupiti kad idem sama, ponesem spisak, ako usput skontam nesto sto bi mi mozda trebalo, a nema ga na spisku, uzmem i to, ne gledam da sve bude bas po planu.. al' eto, cudno mi to, resila sam da sa nekim idem u kupovinu samo kad ja kupujem, da ne dodjem u situaciju da moram da pozurujem nekog zbog svojih tripova
isto tako se plasim sputanosti, mislim, kad me dragi zagrli i pocne da zeza da nece da me pusti, pocnem da panicim, ili npr. posle predavanja u amfiteatru kad je koleginica tek tako stala, svi prolaze, ona stoji, a ja ne mogu da prodjem od nje.. izdrala sam joj se na uvo 
plasim se mraka kad spavam sama u sobi, pa sam cesto ostavljala svetlo i stavljala traku za oci jer mi svetlo ipak smeta
sad samo kazem dragom da ugasi svetlo, a ja ipak stavim traku i glumim da je svetlo upaljeno
i otkako sam trudna, plasim se kucica, brze voznje, bilo cega sto bilo kako moze da naskodi bebi 
|
, a cesto razmisljam i o tome kako cu da podnesem smrt roditelja. Da se ja pitam ljudi ne bi trebalo da umiru.
Odštampaj
