|
Anoniman -> RE: Kako se odluciti na drugo dete? (9.9.2012 0:02:48)
|
Skroz nisam u toku sa tom bolonjom, meni se od početka nije dopadala. OFF-ovaću samo ovim delom, i neću dalje: stari princip studiranja je studente učio kako da knjigu od 500 i više str spreme za jedan ispit odjednom. Jasno je da nema šanse da znaš sve. Mislim da je u tome i bila kvaka, da je to ono što ti treba posle za život - kako da se snađeš i kada nešto ne znaš. Meni se milion puta desilo da na ispitu iz jednog predmeta pišem ustvari znanje nekog drugog jer je related. Ne znam dal me razumete. Tada sam naučila kako da ne odustajem od ispita, jer, ako izađem, u najgorem slučaju ću da padnem, ali sebi dajem šansu da položim, a ako odustanem - pala sam automatski (recimo tako), i zbog toga sam naučila da spremam ispite za dan-dva. Ne, nisam ja neka extra pametna, naučila sam da sebi pravim memo-sisteme, da raščlanjujem pitanje i delimično dam odgovor, grubo rečeno: da se snađem. Mislim da bolonja to ne dozvoljava. Imate kolokvijume koji raščlanjuju ispite, i traže konkretni tačni odgovori. Nema snalaženja, u tom nekom smislu u kom je to bilo u moje vreme. Možda grešim, ali ja sam to tako doživela.
Ja sam uvek govorila "Bolje je biti najbolji frizer u gradu nego najlošiji lekar!", time neću da kažem da je biti frizer sramota, a biti dr super cool, nego kao svi kažu da lekari dušu ispuste na studijama, a frizer možeš postati i na letnjem kursu. Ja realno, nit znam da šišam, nit znam da operišem, pa mi ni iz džepa ni u džep, zaista ne bih volela da ovo neko krivo shvati, nemam predrasude o strukama, i stava sam da bi društvo mnogo bolje funkcionisalo kada bi svako radio svoju struku, a ne da lekari misle da sve znaju pa popravljaju i roletne, umesto da zovu roletnara i plate mu, kako bi taj roletnar jednog dana imao da plati lekaru.
Upetljah, valjda ste me razumele.
|
|
|
|