Anoniman -> Petao kukuriče u 4:50h (29.7.2009 8:22:10)
|
Već 7 dana sam sa mužem i Lukom kod mojih roditelja u kući, pošto su oni otišli na more, pa da kuća ne bude prazna (tata ne voli da je prazna, a i kerove treba hraniti). Pre 5 godina otprilike sam se odselila iz te kuće. Nije mi bio problema da dođem na kafu, ali mi duže zadržavanje nije prijalo (a imala sam prelepo detinjstvo - dakle, nema veze sa tim). Prosto, Luka nije hteo da spava tamo, pa je bio nervozan, pa sam ja bila nervozna, ako smo ostali na noćenju, uvek sam zaboravila kod kuće baš nešto što mi treba, prosto jer se nisam udubila u pakovanje jer smo se preselili svega koju ulicu dalje od našeg stana... No, ustvari, mislim da je tu bilo još nešto što ja nekako nisam mogla da obradim u svojoj glavi, a to je da ja više nisam imala svoj kutak u toj kući. Brat je dobio moju devojačku sobu - što je sasvim logično, jer je to jedina izolovana soba u kući, ostale su povezane... i u teoriji nemam ja ništa protiv, i tek nedavno sam shvatila da mi je to ustvari diskretno smetalo... Uglavnom, ovaj put sam uzela kofer, spakovala se i preselila. Ništa mi ne fali, ništa mi ne smeta. [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/bravo.gif[/image] Sinoć sam legla rano, pa sam se probudila oko 4.45h, otišla do frižidera da popijem malo vode, izašla na terasu i videla da sviće i baš tada je kukurikao petao: u 4:50h. Imala sam jedan flash-back... pre svega 5 godina sam uz kukurikanje petla izuvala cipele na ulici i šunjala se u kuću... fascinantno tiho sam umela da otvorim vrata koja škripe da me mama i tata ne čuju... a jutros sam ih otvarala tiho da ne probudim muža i sina. [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image]
|
|
|
|