|
Genetika -> Osobe sa posebnim potrebama su bogatsvo života (26.6.2012 18:24:11)
|
Različitost, odnosno varijabilnost je u osnovi nastanka i opstanka života. Od trenutka nastanka prvih molekula, agregata molekula, ćelija i organizama, težnja je da se stvaraju različiti oblici života, kako bi se osvojili različiti životni prostori. U tom pogledu, težnja za različitošću, odnosno varijacijama je istovremeno i težnja za životom, odnosno opstankom životnih formi. Kao i za sve životne forme, varijabilnost je karakteristična i za čoveka. Različitost između ljudi je pojava sa kojom se svakodnevno susrećemo i neophodna je za opstanak vrste. Tako na primer, različiti ljudi imaju različitu boju kose, očiju, oblik nosa, veličinu i oblik glave itd. U osnovi tih različitih životnih formi, su različito poređani nukleotidi u naslednom molekulu, a to je DNK.
Genetičke razlike (varijacije), su posledica permanentnih promena na DNK, sa ciljem njenog daljeg rasprostranjenja. Osnovni izvor genetičkih varijacija su promene na nivou DNK tj. mutacije. Mutacije su slučajne promene na DNK, i one se neprekidno dešavaju. U nekim slučajevima mogu biti izuzetno korisne, ali ponekada su izuzetno štetne, što zavisi od okruženja gde se organizam nalazi. Tako da novonastale mutacije su zapravo novina u varijaciji. Svaki izuzetak je bogatstvo i težnja za novim životnim formama koje će zauzeti nove prostore u okruženju i iskazati svoje posebnosti. E tu ’’normalan’’ čovek ima problem jer ne može to da shvati. Njegov mozak nije naviknut na tako nešto. To nije sastavni deo njega. Zato su veliki geniji vrlo često neshvaćeni.
S obzirom da je mozak kod današnjeg čoveka najmlađi organ, uključeno je veliki broj gena, od najstarijih do najmlađih. Zato se kod osoba sa posebnim potrebama u velikom broju slučajeva odslikavaju mentalne posebnosti. To su ustvari samo izuzeci sa kojima se ’’prosečan’’ čovek sreće i nemože vrlo često da ih shvati, već ih olako karakteriše kao ’’nenormalne’’. Čovek najlakše razume ono što je sastavni deo njega samog.
|
|
|
|