Diabla
|
Kao prvo da se svima zahvalim na podrzsci, molitvama, i figama. Veliko H V A L A! 
Mislim da sam se pogresno izrazila sinoc. EEG nije bio ok, dakle pokazao je da je imao krizu svijesti iliti napad. Medjutim, CT je u redu. Napad se moze ponoviti, a i ne mora. Zasto je doslo do napada ne znaju. Sve smo kontrolisali i sve je ok. Ali meni ce zauvijek ostati slika njega koji je ukocen i koji se trese.
Fizicki sam slaba i iscrpljena, vrti mi se u glavi, ne mogu na nogama da stojim. Pored sve svoje muke i sta mi se kroz glavu motalo sta ce biti i kakva ce biti dijagnoza, morala sam se boriti sa okolinom, ljudima i nehigijenom. Nedja vam je dobro prenijela, djecija klinika, tj taj odjel za djecu do 2 godine je kao koncentracioni logor. Prvo smo bili u sobi metar i trideset sa 2 metra. Stane samo mali bebi krevetac i krevetac za djecu do 4 godine, u kojem sam ja trebala da spavam. I to je sve. Kada su me tu smjestili, ja sam se samo oslonila na ogradicu i pocela da jecam. D. place, vristi, hoce van iz te celije. Zove me mamin brat od ujaka i kaze mi da je uhvatio vezu da predjemo u "bolju" sobu. Djelili smo sobu sa djevojcicom romkinjom od 15 godina. Ona je bila jako dobra i fina, i pomagala mi oko njega. WC nam je bio samo jedan na sve nas- ne smijem da opisujem sta sam tamo vidjela. Samo cu reci da sam se 6 dana stiskala da ne idem na WC. Uf! Sobe su stakleni boksovi, dakle sve se vidi i cuje. Oko mene sve nekakve budale i ludakinje, puno krcato Roma koji ne vode racuna o licnoj higijeni, a motaju se po hodnicima i sire zarazu. NAma je bilo dozvoljeno da izlazimo ali na sopstvenu ruku- tako da sad cekam koju cemo bolest pokupiti- sarlah, upalu pluca, proliv ili vashke. Kada je moramo na EEG, budili smo se u 3 ujutro i morao je biti aktivan, da se dobro izmori i da zaspi oko 9 ujutru, da bi snimanje uspelo. Srecom pustili su mm da mi pomogne, ali su nas istjerali na hodnik. Kao za inat, David nije htjeo da zaspi, i onda sam ga morala 15 minuta ninati na ruke, a on ima 15 kg. Uf, i sad me sve boli. Kada su mu sirili zjenice, dobio je reakciju na kai, sav je bio osu i zacrvenjeo, pekle su ga okice 2 dana, bio je nervozan i nista nije vidio. Ta zadnja 2 dana su mi najteze pala, jer je vristao od jutra do mraka, i samo se nosao. Par puta sam zamalo izgubila svijest. I za CT je morao mirovati, ali su nam ovaj put izasli u susret i budili nas u 5 i dali mu Diazepam da ga omami. E to je bila komicna scena, bio je kao krpena lutka, pricao je nebuloze i smijao se kao da se naduvao. Nego, hvala Bogu da je to sada sve iza mene, nadam se da je tako, i da se NIKADA TAMO necemo vratiti.
Dr je bila jako fina, ljubazna i osjecajna. Dala nam je cepice Diazepama za ne daj boze! Nadam se da ih necemo upotrebiti. Ali postoji ta doza straha, uvece me je strah zaspati, nemam apetita, samo mi se vrte kojekakve slike po glavi, ukljucujuci i one kojih sam se nagledala po bolnici. I onda mi utjeha budu ta djecica, koja su tamo sa pravim razlogom, koju salju za Bg jer im nalazi nisu dobri. Koliko sam se samo isplakala i isjekirala zbog drugih, jer mi ih je bilo zao. A da vidite tek odnose roditelja prema njima- pola majki nije ni briga, jedne suze u njihovim ocima, samo im je bitno bilo da su nasminkane i isfenirane- ostavljaju djecu mamama za vrijeme vizite da one odu kod frizera...
Ovako bih mogla u nedogled, bitno je da smo mi izasli, i da se nikada ne ponovi. Jos jednom hvala puno! Ljubi vam i voli vasa Diabla.
_____________________________
Something is rotten in the state of Denmark.
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
!Ljubim vas puno i mislim na vas dvoje lepota 
