Didy -> RE: Putovanje u trudnoći (4.5.2009 22:48:21)
|
Ja sam išla na Zlatibor (300km) autom u 12, 13. nedelji, vozila dobar deo puta (krivine, usponi...), tamo se pentrala po svim mogućim brdima, pešačila po ceo dan, osvajala vrhove... Krajem 5. meseca sam išla nekim drndavim busom na ekskurziju sa školom (200km) u neku jadnu banju... Uh... U 6. mesecu smo mm i ja išli autom u Grčku na Tasos (preko 14 sati vožnje). Opet sam vozila dobar deo puta, ponekad nismo pravili pauze 5-6 sati, u povratku zalutali u Solun... U Grčkoj sam plivala kilometre i kilometre, satima i satima... Pentrala se po nekim iskopinama po najvećem suncu, svaki dan se vozali po ostrvu, tražili nove plaže... U 8. mesecu sam išla u Vrnjačku Banju (400 km), opet vozila dobar deo puta, tamo pešačila i obilazila sve parkove uzduž i popreko... Vozila auto po 100km do poslednjih dana trudnoće kad se smorim u svom gradu... Zezala se da ću sesti u auto i sama se odvesti na porođaj (50 km).[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley2.gif[/image] Da kucnem u drvo-sve bilo pod kontrolom. Što kažu: "Budale i Bog čuva." Kontrakcije mi jedva krenule 4 dana posle termina, jedva se porodila. Nikakvo truckanje ih nije pokrenulo. Ne znam šta da kažem. Ja sam takav tip da ne mogu da mirujem. Osetila sam da mogu i dobro se osećala tokom čitave trudnoće. Ginekologa sam pitala samo za more i on mi je rekao: "Trudnoća nije bolest, kako osetiš da ti prija, tako radi." (Kad sam ga pitala da li smem da idem i dalje na aerobik, rekao mi je da smem ako sam pre trudnoće išla i da samo slušam svoje telo, da ne idem preko svojih granica.) Išla sam do 5. meseca, posle mi već bilo malo naporno... Mislim da nema pravila, svako je različit, svako poznaje sebe... Samo misli pozitivno i ništa ti ne može biti, to je bila moja parola. I sve bih opet isto uradila da me neko pita...
|
|
|
|