Anoniman
|
U nedelju je Luka sa mm išao na Spens da kupe burek za večeru. Usput su svratili u neku apoteku na Spensu, da meni kupe Febricet, i Luka je video nekog veeeeelikog dinosaurusa, ali ga je mm odpilio, pošto dinosaurus košta preko 1000din. Luka je stigao kući pun priče o dinosaurusu, i samo na kraju zaključio "Ali, mama, mnogo je skup!" Juče (utorak), posle vrtića, svratili smo kod moih roditelja, i Luka u neko doba staje pred dedu i kaže "Dedaaaaaaaa, ja sam na Spensu video jednog veeeeeeeelikog dinosaurusa, jako je lep, ali je jako skup", naravno ćale moj se nasmeje, kaže, "Koliko?", na to Luka kao iz topa kaže "1000 dinara" , moj tata naravno izvadi 1000 dinara, i da mu. Tu nije kraj priče... Luka drži 1000-ku, i kaže "A daj mi još 1000 da kupim dva!" , naravno, deda kaže "Idi traži od babe!", Luka bez blama odlazi i traži od moje mame, šta će žena, da mu 1000 dinara, on drži dve 1000ke i kaže "Eto! Dva dinosaurusa!", tako da se kod nas od juče, novčanice od 1000 dinara zovu Dinosaurusi! On je žene moje toliko bio srećan kada smo kupili tog dinosaurusa (sramota me je da napišem koliko košta), da se juče celo popodne igrao sa njim, mazio ga, pričao sa njim, kupao se sa njim, zaspao u zagrljaju sa njim i jutros ga poneo u vrtić. Zaista je napravljen fenomenalno, svaki mišić mu se vidi, čvrsta guma... Nego je meni smešno što je Luka tačno znao od koga treba da traži pare i da će da ih dobije. Kako su prefrigani ti klinci!
|