Anoniman
|
E, pogledala sam video, i ima tu par stvari koje su me uplašile, ima stvari sa kojima se ne slažem, pa evo, čega se setim, komentarisala bih.
Sećam se da sam se jednom žalila da Luka trči u krug po dnevnoj sobi, skačući sa fotelje na trosed, sa troseda na dvosed, i sto je bio u opticaju... Naravno da mu je bilo zabranjeno. Skakanje po bračnom krevetu nije bilo striktno zabranjeno. Smeo je neko vreme, na sredini kreveta, ali kada vidim da se previše uspali, bivao je izbačen iz spavaće sobe. Ustvari, njega nije mnogo fasciniralo skakanje po bračnom krevetu, valjda jer nam je dušek tvrd pa ne odskače, više je voleo da se uvije u ćebe i tako vrti po krevetu. Ono što mene zanima je, zašto sada, sa 5,5 godina ima potrebu da skače po krevetu i da skače sa stola na fotelju, trosed?
Shvatila sam iz ovog predavanja da se dečiji mozak razvija do 12te godine (ispravljajte me ako nešto trabunjam), ali se već nakon 3će godine usporava razvoj. Važi, neka je po naučnim istraživanjima tako, ali ja to ne primećujem na taj način kod mog starijeg deteta. Ova cela priča je povezana i sa temom TV usporava razvoj govora, a ja ne verujem u to. Luka je relativno rano (ne sećam se tačno koliko je imao) počeo da gleda crtaće. A isto tako rano je počeo i da priča, oko prvog rođendana je govorio proste rečenice tipa "Daj vode". Prvo je propričao pa onda prohodao, i sada nisam sigurna kakav zaključak da izvučem, dal je to zbog toga što je gledao TV, ili što nije skakao po baricama? Malo banalizujem stvari, ali pokušavam i sebi da raščlanim ono što mi je u glavi, možda na kraju budem imala neki zaključak. Baš juče u igraonici o kojoj sam jpisala sam imala jedan zanimljiv zaključak. Moje dete priča glasno i jasno, što ne bih mogla reći za većinu dece iz njegove grupice u vrtiću. Da me ne shvatite krivo, sve sam ja njih razumela šta su pričali, ali recimo: jedan zadatak je bio da se predstave i da predstave roditelja koji je sa njima u igraonici. Većina dece je promrljala stidljivo svoje ime, a mame su se trebale, na zahtev deteta, same predstaviti. Pitala sam Luku dal će i mene da predstavi, odgovorio je potvrdno, i kada je došao red na njega, on je glasno rekao "Ja sam Luka D. , a ovo je moja mama Tamara!", MEĐUTIM!!! Kolektiv nije očekivao takvu rečenicu. Nakon "Ja sam Luka D." je usledio aplauz okruženja, i ostatak, gde je mene predstavio (u da se razumemo, svega prosto-proširenoj rečenici) se nije čuo. Hteo je da ponovi, ali je već predstavljanje počela devojčica pored, videla sam po njemu da mu je krivo, i ispade bezveze što ume lepo da priča.
Elem, Luka sada ima 5,5 godina, i tek u poslednjih godinu dana crta lepe crteže, seče makazama, zanima ga kolaž, plastelin. Počeo je da razvija finu motoriku.
I dan danas kada idemo ulicom on hoda po ivičnjacima. Branila sam mu to kada je bio mali, bojala sam se da ne izvrne nogu, sada mu više ne branim. Da li je sada kasno da mu ne branim?
To je ustvari moje pitanje... Dr je rekao nakon primera sa mačkom da ono što se pokvari ne može da se popravi. Do kada važi ovo, do kog uzrasta? Da li skakanje, šetanje po ivičnjacima i sl, u 6oj godini ipak nadoknađuje ono što je izgubio mojim zabranama kada je imao 2-3 godine?
On je klinac koji lepo prepričava kako događaje tako i knjige.
Ali on je takođe klinac koji voli da igra igrice na kompu, i, negde sam već pisala, da ja vidim neverovatan napredak u njegovoj motorici (ili bolje da kažem, vezi mozak-ruke) i u njegovom mentalnom razvoju od kada ih igra. Kada je počeo da igra igrice, nije znao da gleda u ekran a pokreće prste, morao je da pogleda koja strelica je gde, sada već to ne radi. Takođe, često sednem da gledam igrice dok igra, i možda sam ja glupa, ali ja ne znam da rešim zagonetke u igricama koje on igra.
S druge strane, Marko... On slabije priča nego Luka u njegovom uzrastu, ali je munjevito puzao, sam prohodao (pisala sam već čini mi se), sam je dokučio slaganje kocaka, utrčaće u svako blato i baru, vrti se i nema šanse da ga od toga odvratiš, skače po krevetu, takođe je neizvodljivo zaustaviti ga.
Potpuno su različe i fizičke i mentalne konstrukcije, i ustvari sam jako radoznala šta će od kojeg ispasti.
|
pa okrivljuje druge ili mi otima serpe i lonce i kuva,a od igracaka jedino su joj zabavni autici,lopte i tri plisane igracke. Televiziju ne voli uopste,odgleda ponekad po malo svoju listu pesama na youtube-u i zamajava se sa knizicama,sveskama,flomasterima i bojicama. I non stop mora neka muzika da bude pustena.
On je crtao i sve to super objasnio, pogledajte kad budete mogle, video je super. Eto, ukratko 
Ja sam vec pisala o ovom mom sindromu cini mi se u OKP kod dece. Najgore i je bilo kad sam bila trudna i cesto pod stresom pa sam s na ovaj nacin smirivala
Odštampaj
