Anoniman
|
IZVORNA PORUKA: Lu RR IZVORNA PORUKA: Tash IZVORNA PORUKA: minavb Čekajte, recimo sad se pakujem za skijanje sa detetom, i hoću da kupim neki antibiotik za putnu apoteku, ili antibiotsku mast. Za to moram kod pedijatra po recept? Da, i verovatno će pedijatar da te otpili jer Bože moj ne znaš šta će ti biti sa detetom i ne zna koji antibiotik bi ti onda repisao! Normalno, pa odkud da znam od čega će i da li će da se razboli moje dijete, ne liječi valjda jedan antibiotik sve? Nama pedijatar nikad nije ponovila isti antibiotik jedan iza drugog. Inače kod nas ovaj zakon vrijedi već oko dvije godine... pa ne možemo biti doktori svi ? Postoje antibiotici širokog spektra. Imaš ljude koji su alergični na cefalosporine, imaš ljude alergične na peniciline, i ti ljudi piju Hemomicin jer je na njega najmanja alergija, a on uglavnom leči sve. Kada se već pobraja šta se ima u kući, i šta se nosi na put, da pobrojim šta nosim (to uglavnom imam i u kući: brufen za odrasle (za bolove i temperaturu), brufen, febricet, efferalgan (za bolove i temperaturu deci), antibiotik za odrasle (dve kutije), antibiotici za decu (za svakog po jedna kutija) - na žalost ih eto sada nemam u kući, kapi za nos za decu, kapi za nos za odrasle, krema za opekotine, krema i sirup za alergije, pantenol, fenistil (za ujede), ventolin i Flixotide pumpica (zbog Marka i mene, nosim i baby haller), nosim i kortikosteroidne kreme (elokom), nosim nistatin mast (za slučaj kandide kod Marka), probiotici za nas i za decu, flasteri, Octaisept, imala sam i Bivacin spray ali mu je istekao rok... kod kuće naravno držim i fiziološki rastvor, pantenol za inhaliranje, efedrin kapi za inhaliranje... imam još svašta nešto za nas odrasle... nofocin za urinarne tegobe, bisolvon... ma imam dve kutije (velike) lekova. I super mi to odgovara što kada imam tegobe ne jurcam po lekarima i apotekarima. Roditelji su mi lekari, naravno, nisu specijalisti za sve, ali nisu ni lekari opšte praxe specijalisti, tako da... Kada mi se dete na moru razboli, nazovem lekara u NS i konsultujem se. Imala sam takvu situaciju sa Lukom letos, dr je rekao da ne trebaju lekovi po opisu koji sam mu dala, i zaista mu nisu trebali. Posle je dobio alergiju na sunce, i ja sam imala terapiju i za to, i mi smo mirno i bezbrižno letovali. Kad smo bili u Egiptu, muž je povraćao, u apoteci su mi dali neki lek, samo tabla tableta, na poleđini je pisala kombinacija nelogičnih slova i brojeva (to je bio naziv leka). Da, mužu sam dala, da li bih dala detetu? Ne verujem. Ko je razumeo šta sam htela reći, razumeo je. Mislim da je osnovno da roditelj koji je na put poneo antibiotik odgovorno postupa sa njim, da konsultuje svog pedijatra ako ima mogućnost, i ukoliko dovoljno veruje svom pedijatru. Moj pedijatar jako dobro poznaje moju decu, veoma dobro se razumemo, te moji opisi budu kratki i jasni, kao i doktorove instrukcije u lečenju. I uvek ću radije pozvati njega telefonom, njega koji mi vodi decu od rođenja i poznaje ih, zna njihovu istoriju bolesti, nego otići nekom egipatskom / grčkom doktoru koji možda zna engleski, a i ja samo možda znam na engleskom da mu objasnim dal moje dete kašlje zrelo ili malko kefće (jer terapija je sasvim drugačija, a moja deca prestanu da kašlju kada vide doktora). Eto.
|