Anoniman
|
Već duže vreme pokušavam Luku da upišem na neki sport, ali gde god odemo odgovor je isti "Mali je!"  Ima 5,5 godina.
Pre neki dan mi drugarica kaže da je svog malog od 5,5god upisala na džudo, i naravno, Luka se popali, ja se obradujem, i odemo danas. Nije mogao da dočeka. Onda je trener rekao da sedi na klupi i gleda trening, on se skenjao, pa ga je posle ipak pozvao, da proba da radi isto što i drugi. Prvo je kuburio sa kolutom (unapred, unazad), ali onda ga je savladao. Izgledalo je kao da uživa. Onda je trener izdvoji njega i jednu devojčicu pošto su novi, i predao ih nekim dečacima iz starije grupe, da ih nauče neke osnovne kolutove. Videla sam da se Luka trudi, baš je bio uporan, opet, opet, opet, i videla sam da ga dečaci bodre, tapšali su ga po leđima, prihvatali dok se okretao... Konkretno je bilo nešto poput koluta, samo izmakneš ruku pa ne padaš na glavu već se prevrćeš preko ramena. Meni je sa klupe izgledalo kao da mu uspeva, ali on se na kraju rasplakao, došao kod mene i rekao da ga ispišem, jer on to ne može da uradi.
Objašnjavala sam da na prvom treningu ne možeš sve da znaš, zato se to zove trening, jer se trenira, vežba, pa onda naučiš, i dečak mu je rekao da je on bio još gori od Luke kada je pre 6 god počeo da trenira, ali ovaj ni da čuje. Pokušala sam da ga ubedim da proba da trenira mesec dana, i da ako mu se ni tada ne bude dopadalo, da se neću protiviti da odustane, ali da mislim da nije pametno da odustaje nakon prvog treninga, jer ja mislim da mu extra ide. Neće.
Da li popustiti, ili isterati mesec dana treninga na silu u nadi da će shvatiti da se sve može navežbati?
Sutra ću ga upisati na fudbal, pa će odustati jer nije dao gol, prekosutra na košarku, pa će odustati jer nije koš...
Nisam pametna. Jednostavno mislim da se pred kraj treninga već mnogo umorio, i da se zato rasplakao i odustao, jer je bio tooooooliko oduševljen, i nestrpljiv kada smo stigli tamo.
< Poruku je uredio Tash -- 27.3.2012 22:22:29 >
|
Uskoro polaze za crveni pojas 
odlican je sport, i ja sam ga trenirala 
Ovaj džudo i meni odgovara jer mi je blizu, jer imam šta da radim sa bebom dok je on na treningu i zimi i leti, odgovara mi i vreme (zbog kupanja)... ma baš bi mi leglo. I ja mislim da nema popuštanja, jer kakav je to onda signal detetu? Šta mu govorimo??? Ali s druge strane, mnogo je teške naravi, i ono čega se ja plašim je da će on tamo njariti i praviti scene, a onda sem moje sramote ne postižemo ništa. 
Ali je onda tražio i trotinet, pa sam to uzela od brata. Onda je usledila drama, jer ovaj trotinet ima 2 točka, i beži mu, prevrće se, video je on kod drugara na 4 točka... A ja sam bila stava da smo svi mi naučili da vozimo na dva, i to smo bili mlađi nego on sada, i ne vidim zašto bi on vozio na 4. No, sklonila sam trotinet kad je počeo da drami. Sledeći dan dolazim sa posla, on i mm u dvorištu, i Luka vozi trotinet. 
Uglavnom, iako ga je juče bolela glava, i povraćao je, ako se bude dobro osećao, vodiću ga danas, samo nisam stigla da skratim kimono.
Odštampaj
