Didy
|
Moja su deca išla na sportić dve godine kad su bili mali. Stefan je posle toga krenuo na košarku i dalje trenira (5-6 godina već). Igraju utakmice već par godina, pre dve godine su bili prvaci Vojvodine u kategoriji dece do 10 godina. On nije baš nešto zagrejan preterano za utakmice, nije nešto srčan na terenu, ali rado ide na treninge. Vidim da se lepo razvija, smatram da je važno da se deca bave sportom i drago mi je što ne odustaje.Sofija je krenula sa 4 godine na moderan balet, meni je to više kao neki moderan ples. Jako voli i rado ide. Postala je baš, baš razgibana - most, premet, zvezda, stoj, špaga muška, ženska... Imaju takmičenja par puta godišnje, spremaju koreografije, medalje, dodele... Taj deo mi je malo preteran, ali deca to očigledno vole i to ih motiviše, pa se ne mešam previše.Ovog leta su oboje krenuli na kajak. To im je sad glavna preokupacija, samo o tome pričaju. Stefan i dalje ima treninge iz košarke, a Sofiji je na plesu pauza. Sami odu biciklom na trening, posle ostanu da se kupaju, malo skaču sa pontona, vrate se... Nek imaju obavezu, bolje nego da sede pred ekranima. Načelno smo se dogovorili da je kajak letnja avantura i da u septembru prave pauzu do sledećeg leta. Videćemo šta će biti od septembra i da li će možda ples i košarka izvisiti na račun kajaka, jer zaista dok škola traje nema vremena za dva sporta jer još idu i na engleski i u muzičku.
_____________________________
Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...
|
Odštampaj
