prase -> RE: Ječi, mjauče, mekeće (29.6.2009 11:47:23)
|
Isto je radio Uroš, isto oko 6 sati (posle onog hranjenja koje je postalo "prvo jutarnje" kada je sastavio celu noć da spava)... Prvo sam ga kao držala u rukama, kako da ga ostavim zaboga ako ne spava mirno?! Onda sam ga ostavljala u krevetcu, ali sam sklonila ogradicu da mogu da ga vidim iz kreveta. E onda je on počeo da govori: "aaaaaa", "eeeee" i slično umesto da jauče i ja sam sebi rekla da on to "priča u snu" i od tada - ne znam da li je nastavio, ja sam spavala [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/jezicek.gif[/image] Beba plače, to jest, dere se kada joj nešto fali. Svi ostali zvukovi za mene su bili drugi oblik komunikacije i vremenom sam se naučila da ih ignorišem. Jednostavno, ja sam sposobnija da mu budem mama naspavana nego nenaspavana. Teško je, jako je teško u početku, ali... vežba je put do savršenstva [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image] I dan danas nisam povratila onaj moj "tvrdi" san... Čim se Uroš okrene u krevetcu, ja se budim, pa makar bila u drugoj sobi (ostavljamo otvorena vrata). Zato sam se vratila još malo kod njega u sobu, da ne moram da ustajem, nego samo otvorim oči [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image] Najveći problem mi je, trenutno, što bih mogla teoretski duže da spavam - on ujutro kada se probudi, popne se i gleda me iz krevetca, čeka da otvorim oči... a to je odmah, jer me probudi ustajanjem [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley13.gif[/image] Tako u poslednje vreme, od kada on ustaje, ustajem u 7 umesto u 8 (nemojte sad drvlje i kamenje na mene, ali navika je čudo... znam da treba Bogu da zahvaljujem što dete spava od 20h do 7h, ali ja sam se baš navikla bila na to spavanje do 8h i legala sam kasnije [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image]).
|
|
|
|