|
Rosita -> RE: Pomoć bebi sa grčevima (15.5.2013 16:08:51)
|
IZVORNA PORUKA: Snelle
Joj Ružice, identičan problem i mi imamo! Znaš li koliko sam se puta ovih dana set_ila tebe i one tvoje priče "po ceo dan spava na meni....". Tako i kod nas od pre nekih nedelju dana. Dok mi je u naručju spava, kako ga spustim u krevetac, kao da sam ga spustila na trnje, odmah kreće stenjanje, vrpoljenje i plakanje. A to uvijanje na sisi propraćeno kidanjem bradavica....uh! Daješ li mu šta protiv grčića? Ja sam kupila neki Fructus čaj za dojilje pa pijem jer moje dete ne podnosi ni vodu, niti bilo šta drugo što nije mleko, pljuje odmah i gadi se, pa moram ja da pijem nešto kako bih mu pomogla. I da, ja mislim da u toku 24h imamo više od 10 podoja. Niti gledam na sat, niti merim koliko siki. Kad god traži dobije, pa makar sikio 5 minuta. Mislim da je jako važno da sike kad imaju grčiće, jer dolazak novog mleka "isteruje" prethodno mleko iz creva, kao i gasove.
Snelle, davala mu mesec i jače enterokind. I prošli ponedeljak mi to nestalo, ja guska umesto da kupim novu bočicu- jer sad vidim da je makar mogao da sisa i da je ono pre bio san snova- ja kupim biogaju. I od tad nikako da dodjemo k sebi. Ukinuh biogaju, ne verujem da je ona kriva, nego možda to naglo skidanje sa enterokinda. Možda, a možda i ko zna šta drugo! Sve isto, vuče, kida, stenje, uvija se, crveni... on koji je sisao 5- 10 minuta sad se zajedno sa mnom muči po sat, tj. ja ga mučim ne bi li išta pojeo. Isto pljuje sve osim mleka! Pa i mleko teško hoće na kašičicu. Jedino mu mužeš uvaliti 2-3 kapi, ono omažem mu kačikicu u ustima pa se to nekad apsorbuje u njemu... Pazi, to za podoje je tačno ali ima logike i ono što je meni patronažna rekla- nek se najede iz jednog podoja, suviše česti podoji pokreću crevnu peristaltiku, creva rade i on se grči više... Eto mogla bih i ja nešto da pijem. Živa nisam šta se odjednom desilo. Prvi put u petak ujutru i odvedemo ga popodne privatno kod pedijatra jer sam htela da vidim da nisu uši ili šta drugo, novost je za mene bilo njegovo ponašanje, posle sam i sama ukapirala da smo džabe davali lovu, jer sam uvidela da je stomak... I to se nastavlja... U nedelju ga odvedemo u tiršovu, ja nastupim sa stavom- nije jeo 8 sati, pa i nije pošteno, neka fina pedijatrica bila, odrade mu krv i urin- sve u granicama, njoj se učini tvrd stomak i pošalje nas kod hirurga, al njemu beše ok delovalo, to je bilo oko 5 popodne, kaže čovek dodjite ujutru neki put kad se to dešava... ali nismo više išli jer mi se sve čini da nema svrhe... jedino što je ta pedijatrica svojim izveštajem napravila prolaz do gastroenterologa i hirurga kad god, da se ne mlatimo po dz... Ali sve više shvatam da se ova agonija mora nekako prebroditi i da tu konkretne pomoći nema. Malopre sam mu skuvala čaj od kima, znaš kako će da ubaci nešto u usta, tako što leži pa mu daješ u vidu kapi... koja je svrha... i tako draga moja... A stolicu je haos proredio, evo zadnji put juče ujutru. Vidim da bi jadan kakio ali ne može.
I da ti kažem nešto, od kad je ovo počelo ja ga stavljam na stomak da spava i noću, prelomila sam... tako se makar malo odmorimo, i on i mi.
|
|
|
|