Alexxa
|
Mi sada živimo u gradu, u Atini sam rođena i odrasla, a moja mama uprkos lošim uslovima nije odustala od običaja, a neke je prenela i na mene... U blizini grada ima šuma, pa badnjak sami beremo, tj. mm, ranom zorom, ne veliki, više je u pitanju malo veća grana, a ja od komšinice sa sela uzmem malo slame, ne pospem je po celoj kući, nego samo u jednom ćošku, a onda ide sve po redu, suvo voće, orasi, lešnici i slatkiši po njoj. Uvek ima mlade pšenice u nekoj saksiji, kuvam i pšenicu, spremam posnu hranu, bacimo orahe u ćoškove, a uveče obavezno kestenje posle svega i u crkvu. Badnjem danu i Božiću se najviše radujem 
Prih par godina su me gledali kao ludu, zbog svega što radim, pogotovu komšije, ali sada svima prija Božićni duh u našoj kući
Mada, potpuno razumem ljude koji nemaju uslova za ovakve stvari, ja radim od kuće, imam dosta prostora na raspolaganju, ali , eto, npr. moja sestra, živi u malom stanu, radi od 9 do 5, do i od posla joj je potrebno sat vremena, ona ne može da izvede sve to.
|
od tebe covek ne moze nista drugo da ocekuje osim lepog 
Nema šanse ni 500 ljudi da primi crkva, a dođe na hiljade.... Ali dobro sad... 
. Istina je što kažeš, stvarno puno ljudi, ali mi deluje veliki hram? Mada, iskreno, meni ovo izgleda kao vašar. Kod nas u crkvi nije tako, baš se sve mirno i tiho odvija. Naravno svi su veseli jer se bliži radosni praznik ali nema ovog vašara. 
To je na korzou u centru grada, upravo zato što se skupi tolika masa koja ne staje u portu crkve, a o vašaru no comment 
Odštampaj
