prase
|
U vrticu u koji idu moja deca se koristi tajm-aut. Lepo funkcionise. Kod kuce isto lepo funkcionise. Doduse, imamo jednu prednost, a to je sto sada zivimo u stanu koji ima identicnu strukturu kao stan u kojem je vrtic. U sobi u kojoj se "razmislja" u vrticu spavamo mm i ja a pored naseg kreveta je komodica - skladiste igracaka koje nisu u opticaju. Uros NIKADA nije pomislio da uzme neku igracku kada je u tajm-aut-u, sto je meni fascinantno. Kako pomenem samo rec "razmisljanje" tako vec pocinje da place i ide u tu sobu, tamo stane kod radijatora okrenut prema prozoru i place dok ne dodjem po njega ili dok ne smisli da je dosta i dodje da se izvinjava i obecava da nece "vise to da radi" (pri cemu mi se ni najmanje ne dopada sto uvek kaze "to", zato sto verujem da ponekad ni sam ne zna sta je uradio).
Elem. Ja sam iako to funkcionise od toga odustala skoro u potpunosti. To mi je sada samo najteza artiljerija.
Kada smo skidali pelene, skinuli smo ih za 3 dana, tako sto sam mu posle 2 dana ponudila nagradu ako ispuni moja ocekivanja. Problem je bio sto nije hteo da kaki na nosu ni pod razno pre toga. Ja rekoh, ako to bude uradio, dobice kinder jaje (sto uopste nije ekskluziva, nego mi je pre toga trazio kinder jaje a nismo ga imali u kuci iako obicno imamo). MM je otrcao da kupi kinder jaje cim je kakio na nosu, a istog dana smo isli u posetu kod kume i tamo je kako na WC?! Opet je dobio kinder jaje. Nakon jos 2 dana, taman kada sam pocela da racunam koliko to dodje kinder jaja za godinu dana, prihvatio je da dobije po jedno za dan bez "incidenta". I onda jedan dan ja nisam kupila, on nije trazio i na tome je ostalo. Kad se (par dana) kasnije setio da trazi, ja kao zgranuta pitam: "Hej bre, pa ti si veliki decko i odavno ne kakis u gace, kakve nagrade kakve trice, nemoj da me zasmejavas" i proslo mi je.
Danas... dete dubi na trepavicama za nagradu. I to ne unapred odredjenu, nego mu kazem da ce dobiti ako uradi to i to ili ako bude dobar... i kasnije sta god da mu dam i nazovem to nagradom on igra od srece?! E sad koliko ce ta naiva da traje, to ne znam... ali da mi dobro ide, moram da se pohvalim. Sad sam vec pocela sa komplikovanim kombinacijama tipa da ga tata umesto mene vodi na engleski, pa tamo bude dobar, pa kad dodje kuci ide odmah na kupanje i u krevet pa ujutro nagrada i uvek upali! A ujutro... kad se setim nagrade... imam vremena dok se on ne probudi i onda za nagradu gleda crtani koji bi i ovako gledao dok ja pijem kafu 
Salu na stranu, poenta price je da je SVE stvar prezentacije sa tako malom decom. Ako ja stajanje u sobi punoj igracaka nazovem "razmisljanje" on ce plakati, a ako odlazak kod babe koji smo inace planirali nazovem nagradom, on ce biti presrecan. Kljuc prezentacije je naravno emocija koju roditelj emituje, a to je u prvom slucaju razocarenje (ukoliko je ikako moguce umesto besa, ljutnje, tuge) i u drugom ponos.
I da... postoje stvari koje zahtevaju momentalnu intervenciju, kada obicno bude pljus po guzi na sta nisam bas ponosna ali osecam da on mora da zna i za "batine". To zaista izbegavam i zato ne znam ni kako da se postavim kada se on iste sekunde gorko kaje, place i moli za oprostaj - da mu oprostim odmah? Cini mi se da to nije tacan odgovor, ali ne znam koji jeste... Primer ovakve situacije je kada je klepio Andjeliju po glavi igrackom, pri cemu je ona spavala u datom momentu, od silne srece kada je video da se parkiramo ispred kuce nasih kumova  Znam da nije namerno, da je samo hteo da podeli sa njom tu radosnu vest, ali da je klepi po glavi? Morala sam da se postaram da se to ne dogodi ponovo. Taj ceo dan mi je bio nekako nakrivo nasadjen, jer mislim da nisam posle taj produzetak dobro odigrala, nisam htela da se pomirim sa njim 5 minuta i on je toliko ridao da su komsije provirivale...
_____________________________
sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
). 
- prvo zbog navike koju i mm i ja nosimo iz svojih kuća, drugo zbog praktičnosti-lakše mi je nakon obroka pospremiti kuhinju nego sobu 
Ja ga nutkam, pitam: hoćeš vode, kolačić, da voziš biciklu, da šetamo, da skupljamo kestenje??? A on na svako pitanje samo u još veću dreku i NEEEEEEEEE a ja mu lepo u korpicu bicikle namestila flašu vode, kolačić i sela ga i guram bickl, a on ne gasi! I sve vreme u sebi ponavljam: ovo te ne iritira, ti si smirena, sve je pod kontrolom, prestaće uskoro 
Da drage moje, ja sam majka HisterijaBoya!!! 
