Didy
|
Glasam ZA baby friendly program u porodilištima. Za mene nije bilo lepšeg osećaja nego gledati bebu od trenutka samog porođaja, pa do polaska kući. Porodila sam se u boksu i odmah su mi pokazali bebu dok joj još ni pupčanik nisu bili presekli. Kupali su je i sređivali na dva metra od mene i sve sam mogla da vidim. Posle je bila na sunčanju tu u mom boksu dok sam ja ležala tu još ta dva sata i sve vreme sam je mogla videti. Kad smo krenuli dole u sobe, stavili su mi je na grudi i to je bio najlepši osećaj. Svi su komentarisali - Vidiš kako se beba odmah umiri kod mame. U sobi su bebe bile na sunčanju na metar od nas, gledali smo ih, dok nismo prvi put ustale. Posle su došle pedijatrijske sestre, okupale ih, sredile i dale nam ih na prvi podoj i maženje, a onda spustile u krevetac pored našeg. Kako su sobe dvokrevetne, i kad se beba zaplače, nije mi bilo naporno, nekako mi nije smetao taj bebeći plač iz drugih soba noću. Cimerkina i moja beba su bile relativno mirne i tihe. Ni meni mleko nije bilo krenulo, ali sam bebu stalno stavljala na grudi i ona nije tražila više od tih par kapi kolostruma koliko ih je bilo za 48 sati boravka u porodilištu, dohranu nisam ni tražila, već su joj dale jednu mericu pred otpust kući. Nije mi nimalo bilo naporno i ne bih volela da je beba bila negde na nekom drugom odeljenju i da su mi je povremeno donosili. Ovo mi je bilo mnogo prirodnije. E, sad, možda su ova moja pozitivna iskustva i osećanja pojačana lošim iskustvom posle prvog porođaja - sina sam videla na 5 sekundi posle porođaja, morao je u inkubator i na duplu antibiotsku terapiju jer se nagutao zelene plodove vode. Mogla sam da ga vidim 2 puta na dan po par minuta, nisam mogla da ga dodirnem, uzmem, poljubim tri dana. To mi je bilo jako teško, preplakala sam sve dane u porodilištu, tako sam se osećala prazno, nesrećno i ostavljeno. Došla sam da se porodim, a bebe nigde. Posle tri dana je izašao iz inkubatora, ali je i dalje bio na poluintenzivnoj, isto smo mogli da ih viđamo samo dva puta na dan po nekoliko minuta, nismo smeli da ih uzimamo u naručje, samo da ih lagano mazimo. Tek 5. dana su mi ga doneli na podoj, osećala sam se kao da ludim već. Mislim da su za bebu jako važni ti prvi kontakti i dodiri sa majkom i ja ih ne bih dala ni za šta na svetu, ni za kakav celonoćni i celodnevni san. I još bih da napomenem da sam potpuno bila zadovoljna osobljem u Betaniji. Sve što sam tražila, to sam i dobila, odmah su odreagovali. Moje iskustvo sa baby friendly programom u Betaniji je za svaku pohvalu.
_____________________________
Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...
|