— Ход и поступ био [је] лагак и спретан.
Кур. 2. в. поступак (2). — Тражи благи пос-
туп с робовима. Баз. 3. застојмлина, воденице
при великојводи. — Ударио поступ. Сад
је поступ, не може воденица да меље. Вук Рј
пoступак, -пка м (мн. -пци, ген. -пака)
1. радни процес и начин на који се врши. —
Радни поступак Вишњићев захтевао је
пуно података и доста времена. Сур. Код
испредања умјетних свила разликујемо два
поступка., и то сухи поступак . . . и мокри
поступак. ОК. 2. облик понашања (према
коме, чему). — [Мелита] му је предбацивала
некавалирски поступак спрам ње. Том. Сад
сам и ја почео да мотрим на сваки шен
поступак према мени. Лаз. Л. 3. вођење
службених, канцеларијских, судских и др.
послова по утврђеном, устаљеном реду: дис-
циплински ~, судски ~, ванпарнични ~,
бити у поступку, узети у ~.
пoступан, -пна, -пно који се врши без
оштрих промена, у благим прелазима, посте-
пено. — Између најнижих бића и највиших
има поступни прелаз. Баз. То [градација
као фигура] је поступно ређање осећаша
и слика по јачини. Т. књ
поступање с гл. им. од поступати.
поступаонiца м поступаонiца ж погача
која се даје
се развија, јер се материја у одређенојпоступици креће. Крањч. С. У поступици
бића и у саставу свемира провео је принцип
склада. Баз.
пoступице прил. =•поступце. —Није
она [култура] дошла поступице, растући
тако рекавши из самих нас, него је лети-
мице нахрлила на нас. Коз. Ј
пoступник м правилник о судском пос-
тупку: грађански ~ Јкривични ~, пар-
нични ~.
пбступница ж = поступица: геометриј
ска ~.
пoступно прил. на поступан начин. —
Славенска племена продирала су на југ
поступно. Пов. 2. Устанак се поступно, али
неодољиво ширио у Срему. Поп. Ј Процес
смјене генерација одвија се у шаху споро
и поступно. Вј 1957.
пoступност, -ости ж својство, особина
онога што је поступно.
другојдеци кад сопствено дете
Ovo su sve reci iz RMS, od postup pa do postupnost. Postupanost bi trebalo da bude izmedju i nema je.
A i ja kazem da ta rec ne postoji
< Poruku je uredio verolino -- 22.5.2011 20:02:43 >