bebać
|
IZVORNA PORUKA: eugenija
Bili smo na praksi, razbacalo nas po svim banjalučkim vrtićima.. Imali smo zadatak da pratimo rad vaspitačica, mada naravno to nismo otvoreno naglasile.. Posle tog praćenja, pravili smo neke analize na fakultetu..
Ono što nas je sve šokiralo jeste da te vaspitačice ne prezaju ni od čega, niti pred nama, a pitanja u glavi su bila tipa : "Bože šta onda rade kad nas nema tu"..
Bila sam svedok ovome: Dečak plače, gurnuo ga drugar, vaspitačica HISTERIŠE: "Šta plačeš, samo curice plaču!" Dete unezvereno još više zaplaka, jadničak se prepao, a ona pozelenila od muke, pa se opet idera: "PREEEEKINI!!!".. Dečak je ostao sav u suzama, tj. suze idu, ali tona nema, a ona kad je videla da on ne prestaje, uze ga za tregerice obema rukama i tresnu od zid koji je bio 2 metra dalje... "Samo da te vidim da si zaplakao! - zaurla... I mali osta tako ... Plav, crven.. zbunjen i šokiran...
E sad, nama su striktno naglasili da ne smemo da se mešamo, smemo samo da posmatramo i beležimo u nekim svojim papirima i upitnicima šta se dešava.. A ja sam uspela samo da se smaknem u wc i da se umijem.. Posle toga nisam danima dolazila sebi.. To mi je ostao nekako najupečatljiviji događaj..
Ono čime sam bila zgrožena jeste:
- Da deci cure sline, da ih brišu kako ko stigne, da sline jedni po drugima i imala sam baš priliku da vidim kako ide prenos virusa u živo!
- Da deca leže nisko skroz na krevetićima preko kojih ide promaja, da sede na betonu, na tepihu, na stepenicama, kako ko gde stigne i niko ih za to ne opominje!
- Da idu u wc kolektivno, tj vaspitačica ih postroji u ćihu ćihu vozić i svi idu u wc.. I NEMOJ DA NEKO NE PIŠKI! Piški sad, posle ne može! A znamo da svako od nas ima svoje sopstvene fiziološke potrebe i ne mogu svi piškiti stoga u isto vreme.. Ovo je verujte mi, velika tortura za decu, jer osećaju krivicu ako ne piške kad i svi...
- Kada se ide u dvorište, tu kontrole nema nikakve.. Skonatala sam zadnji dan boravka da grupa dečaka namerno u igri baca autiće preko ograde u kojoj su otkrili rupu, pa se provlače kroz istu da bi dohvatili bačeni autić (a tik do ograde je cesta, svaki put dete kroči nogom na nju)... Ja sam o ovome obavestila vaspitačice, koje su prvi put čule, a decu sam pitala od kada to rade, na šta sam dobila odgovor: Svaki dan se tako igramo...
- Za vreme ručka, pored toga što znaju da zapuše detetu nos da bi otvorilo usta (ako ovo neko smatra brižnim , neka smatra, ja ne smatram), neretko se upotrebljava ista kašika kojom nahrane 5-oro dece...
- Svake godine u vrtićima i školama ide akcija jedne naše nevladine organizacije "Jedan slatkiš - jedno dete".. Svako dete donese slatkiše u vrtić, a na kraju akcije, u vrtić dolaze devojke iz organizacije koje kupe prikupljene slatkiše.. Evo šta tete rade: - Veće glomaznije slatkiše odvoje na stranu, tipa smokija i čipsa i napune jednu vreću, a ostalo podele među sobom i odnesu svojim kućama... I ovome sam bila živi svedok!
- U toku radnog vremena vaspitačice znaju da odu na sat vremena da plate struju, vodu, i ostale generalije, pa onda dve grupe dece čuva jedna dok se ova ne vrati.Pa kakvu ona kontrolu ima nad njih toliko? Ne znam kako je u Srbiji, ali ovde su vrtići ionako pretrpani, i u jednoj grupi bude i po 30 dece, a ono što sam čula nedavno, jedna mlada vaspitačica vodi grupu od njih 56!!!
To su samo neka od iskustava, mogla bih ovako danima.. Zaista sam od tada protiv vrtića, a pre mi to nije bilo upitno, jer sam smatrala da vaspitačice rade profesionalno svoj posao.. Prosto, imate poverenje u njih... S kojom god sam pričala, ne sviđa joj se njen posao, izgubila je i takt i živce radeći 30 godina po vrtićima, jedna je ček rekla: Radi tuđe dece, zapustila sam svoju, pa mi sad moja deca zamere, pa sad neću prstom da mrdnem za tuđu...
U školi sam testirala na stotine dece prilikom upisa u prvi razred, radila sam analize i došla sam do zaključka, da nema razlike između dece koja su pohađala vrtić, od onih koja nisu.. u intelektualnom, emocionalnom i razvojnom smislu.
Eto Gagi, napisah ja momački... 
moram komentarisat,ali moram
Ovo sve što si ti nabrojala,ja sam svjesna da se to dešava...U Sergejevoj grupi ima 26 djece,i jedna teta radi do 11 sama sa njima,a posle dolazi druga...pa ih radi dvije...imaju kuharicu posebno...koja poslužuje i sklanja hranu ona lično,i ženu koja sklapa i posprema krevetiće..
Šta hoću reći,hoću reći da nema šanse da jedna žena može uslužit svu djecu po njihovim potrebama(jedna plaču,drugim treba nos očistit,treće odvest na toalet...itd)...
U biti ja sam samo protiv 'tog posta gdje izlaze na ulicu',gdje im je život ugrožen i tog posta 'gdje je gurnula dijete od zid'...moje dijete ne smije tuć niko,budem ljuta na sebe(što ga volim,i život bi dala ako treba odmah)kad ga nekad pucnem ili vrisnem na njega...a kamoli neko drugi
E sad u svoj toj zbrci medju tolikom djecom,i svim potrebama sve djece...ja izvlačim pozitivne stvari a ne negativne..
moje dijete će naučiti da se druži,da dijeli,da traži,zahtiheva...da se brani...pa i da plače kad nešto ne može...šta neće mu ništa biti
Ne znam,ja osjećam OGROMNU promjenu od kako je u vrtiću,svi koji poznaju moje dijete prije ili poslije vrtića...svi kažu da njega utiče pozitivno...
E sad MANU bih izdvojila te prehlade i viruse,što prenose jedni na druge...pa i na moje dijete i obrnuto,,,a valjda će i to proći..kako da sagradi imunitet ako bude u staklenom zvonu,ne kontam
Eugi,oprosti,vidim i da si pedagog...ali ja vrtić branim od srca...na moje dijete zaista pozitivno utiče,pored i svih mu mana
_____________________________
"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
Videćeš, za koji dan će ti biti lakše. Nikad svejedno, ali lakše 
a onda sam na hodniku posle 2 dana srela mamu sa tim jednim decakom i on je sve vreme pljuvao sve oko sebe, Luka je to verovatno od njega pokupio. Deca brzo upijaju i dobro i lose....
