mr75
|
tema kao stvorena da dam svoj doprinos :)
mi smo godinu i 3 meseca u braku, a ne pazimo se vec dve godine, i nema rezultata... pokusavacemo jos dva meseca, a onda krecemo "po lekarima"...
u pocetku sam bila ponosna sto mogu da kazem da se ne udajem zato sto sam trudna...i nisam se opterecivala misljenjem okoline dok mi jednog dana rodjena majka nije zaprepasceno rekla " OPET si dobila..?" e tada sam pobesnela za sve pare!! dreknula sam na nju "a ko je tebi uopste rekao da mi pravimo bebu?", na sta je ona rekla "dobro sine, ja se svakog meseca nadam da ces mi reci da si trudna..." to mi je bio prvi udarac, od rodjene majke... vise ne pominje, i ne sme.
odmah posle toga, svekrva, koja je i ranije izokola govorila "pitaju me koleginice i komsiluk kad ce unuce, a ja ne znam sta da kazem..." grrrrrrrr!!
stupa ona na scenu sa komentarom kako je svekar besan sto smo neozibiljni i kad mi mislimo da sirimo porodicu!? sto je najgore, primetila sam da je svekar promenio ponasanje prema nama, nekako je hladan, iako nista ne pita, ali prosto mogu da oset_im da je "ljut"... covek misli da smo previse urbani i da ne zelimo jos uvek obavezu oko dece...
imam srecu da me na poslu nista ne pitaju, osim kad se pozalim da se ne osecam dobro, jedan kolega uvek onako u polusali kaze "e, pa da nisi trudna..?", na sta mu ja uvek kazem nesto u fazonu "pa jedino ako mi je poslednja menstruacija koja je trajala do juce, bila lazna"... onda on ucuti...
prvi put sam se zaplakala oko svega kad mi je mama javila da je verenica jednog mog rodjaka trudna... zato sto se znaju tek nekoliko meseci, verili se pre dva meseca, i ona je vec trudna! mozete misliti! pritom je ona dijabeticarka... a ja zdrava k''o dren... i nece, pa nece... taj moj rodjak me je jednom pitao kad ce beba, a kad sam rekla nemam pojma, on je nastavio "pa kako nemas pojma, jel se sexate ili ne?" a onda mi se pohvalio kako on "bogami svaki dan, nekad i dva puta dnevno"... super, aj sad idi...
imam sa muzeve strane devera i jetrvu koji su nedavno dobili bebu posle 3 godine pokusavanja... cim se macka porodila odmah je krenula sa pitanjima "a sta vi cekate?"... dok joj nisam rekla "pa i vama je trebalo tri godine, niste ni vi iz prve uspeli"...
sve u svemu, pronasla sam se u vecini vasih poruka, sve mi mucimo istu muku, retko ko razume i nece da nam sipa so na ranu, vise je onih koji su bezosecajni ili neumesni, a malo je i onih koji to iz najbolje namere, kao moja mama...
ja im generalno kad me pitaju "kad ce beba" kazem " i ja bih to volela da znam, ali ne znam" i tu stavljam tacku na dalju pricu... a slican problem imam i zbog viska kg, oduvek sam bila vitka, i svi koji me znaju kao mrsavu, sada kada me vide sa 10kg viska prvo sto izjave je "sto si se tako ugojila?", na sta ja kazem "muz me kljuka cokoladicama svaki dan" :)))
jednom kretenu sam rekla " a sto si ti tako mrsav, pogledaj se, sve visi na tebi, nemas ni dupe, ni ramena, na sta to licis?" hahahahahah
e, tu sam najvise uzivala!
mislim da je najgore nekome objasnjavati svoje probleme, najbolje je ili ignorisati ili udariti kontra napadom :) nikako se truditi da objasnite ljudima zasto nemate decu jos uvek... ko ih sisa!!
< Poruku je uredio mr75 -- 9.8.2010 16:17:05 >
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
, pa onda pauza 6mjeseci i tek onda krenemo opet da radimo na bebi. A u medjuvremenu sam se naslusala svakavih pitanja, a da ne pricam o odmjeravanju od glave do pete koncentracijom na stomak (fali mi onaj smajli sto prevrce ocima) 
kao da sam gabor. Onda sam imala pobacaj, pa nisam nego sam nosila sina... Pa onda sam se porodila i rodila devojcicu a ne sina, greska, sledece je najgore ----> ne zelim decu jer sam sebicna, i na kraju sto je nazalost i donekle istina : ne mogu da imam dece
