mimaNS
|
Nenuska, ja te potpuno razumem. Prevremeno sam se porodila u 26. nedelji u januaru 2009 i kroz 15 dana je umrla beba. Detaljno sam sve opisala u temama Prevremeni porodjaj i Izgubila sam plod. Znam koliko ti je sada tesko i znam ne postoji nista sto bi te moglo utesite osim razmisljanja o novoj trudnoci. Mene je jedino razmisljanje o novoj trudnoci moglo na momente da primiri. U pocetku (prvih 6 nedelja) sam imala uspone i padove. Na momente sam dobro i taman kada pomislim da je krenulo nabolje, ponovo me sastavi tuga, bes, ocaj.... U trenucima kada mi je bilo najgore, ja sam mastala o novoj trudnoci. Razmisljala sam kada cu biti u kom mesecu, sta cu tada moci da obucem od stvari, sta bi jos mogla da kupim od trudnicke garderobe,....?. Kako su prolazili dani, bilo mi je sve bolje i bila sam sve 'normalnija'. Ali sam ipak zivela za dan kada cemo ponovo smeti da radimo na bebi. Morali smo da cekamo da prodje 3 ciklusa od porodjaja (tako su mi dr rekli). Jedva sam cekala da dodje i taj dan. Posle 3-4 meseca sam ostala trudna ali je na zalost bila vanmatericna... i sad aponovo ne smem da budem trudna. Ja stvarno verujem da je nova trudnoca jedini pravi lek. U novoj trudnoci cemo sigurno biti jako opterecene, zabrinute,...ali to je normalno. Ja mislim da je najvaznije da tada imamo sto manje vremena. Ja znam da cu raditi do kraja trudnoce. Ako treba prenecu krevet u firmu ali necu sedeti sama kuci i umisljati razne simptome, brojati dana,... Ako imas bilo kakva pitanja, ali ti treba bilo kakva pomoc, razgovor, tu sam.... Znam koliko je meni znacilo kada sam pricala sa nekim ko je to prosao. Svi ostali, koliko god se trudili, ne mogu da znaju kako ti je.
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
