vonavoj
|
Uh,ja sam vikala trece,nikad..i evo me sa troje,mozda sam i pisala vec..ali.ima dana kada gorim,pitam se gde gresim!? Sreca da su svi zdravi,pravi,ali ja nemam zivot van kuce,njih,...znam da je to sada,naredne 2 godine..ali je.mnogo tesko... upravo sam u losoj fazi,mali nece ni danji ni nocu da spava,to utice na psihu,velike samo daj,daj...ni one nisu spavalice..uvece ni u 22 nisu umorne,ujutru su 8 vec spremne za akciju,znaci nemam ni kafu u "miru" da popijem. I znam da ima puno mama kojima niko ne pomaze,ali da znate da je mnogo tesko,i to sto vam se ucini da je malo ako neko uskoci jednom nedeljno kao pomoc,ma i na 30min,znaci,verujte da znaci...Najteze mi pada to njihovo nespavanje,zar je moguce da su svo troje isti... Presrecna sam kad ih vidim koliko se vole,zaista,u tome sam uspela,i ponosna sam! Imaju jedni druge za ceo zivot,kao sto i ja imam svoje sestre. (I sad bi plakala,jer mrzim daljinu,i sto mi je sestra daleko,i sto mi fali u ovoj down fazi...danas nema ni prijatelja vise)
|