 |
RE: Trudnice (1-42) nedelje,09/16 [chat]
5.9.2016 23:52:24
|
|
|
|
Mariya
|
IZVORNA PORUKA: degu
Bilo mi je lakse prvi pt kad nisam znala sta me ceka  tad sam se divila zenama sto se ikad odluce na drugo. Ali ocigledno se sve zaboravi kad se ipak odlucimo. Ja bih vec i trece 
Aahahahaha degu,tako sam i ja i posle drugog sam rekla,ja ovde više ne dolazim A eto,ipak ću se još jednom popeti na taj porođajni sto
Evo me, malo sam se smirila. Ma otići ću na triple,neka joj. Ni ja ne verujem u statistiku. Ako rezultati ne budu dobri,konsultovaću se sa mojim dr i ako on ne zna,otići ću kod stručnjaka na uz da vidi da li je sa bebom sve u redu.
A kad već pričate o porođaju...prvi put, zaista je bilo psihički lakše jer nisam znala šta me čeka. Otišla sam na porođaj kao mlad majmun misleći da će to biti očas posla,ma kao u filmovima ajmo na sto,push, now push, just one more time i jeeej, beba je tu... Ma da,how yes no satima pod kontrakcijama, trajale su po 1,5-2 minuta,pa onda 40 sekundi odmora pa opet minuti bola.. A bol je daleko jači od onog kao kad dobiješ(kao što žene pričaju,u želji da te ohrabre,a ne zaplašeni) pa epiziotomija... Sam čin porođaja i nije toliko bolan,više neprijatan,ja bih tako opisala. I ne traje dugo. Pa prva beba, ne znaš ništa oko nje,kako, zašto. Ali imala sam oooogromnu sreću sa L. Još u porodilištu su me naučili dojenju, patronažna je bila stalno na raspolaganju kad sam došla kući,a L je bila beba za poželeti. Sisala,spavala,napredovala. Zato sam se lako i odlučila za drugo. Ustvari je želja da ne bude jedinica bila i jača od činjenice da je ona bila beba,a kasnije dete za poželeti, laka za rukovanje
A drugi porođaj... Imala sam strah jer sam znala šta me sve čeka i šta sve može da krene naopako. A opet mi je bilo lakše što sam znala šta će biti. Išla sam na vežbe,bila sam potpuno spremna,fokusirana,sa sjajnim babicama, i znala sam ishod,znala sam taj osećaj koji te preplavi kada vidiš prvi put to svoje malo modro dete koje si čekala toliko meseci... L su,zbog teškog porođaja i lošeg apgar skora odmah odneli,samo su mi je pokazali,nisam mogla ni da je dodirnem. A H su,čim se rodila pokazali,prebrisali, očistili,stavili mi je na grudi,ona se umirila odmah,prestala da plače... To je osećaj i događaj koji ne možeš zaboraviti dok si živa... I shvatiš da je taj osećaj vredan svega,svakog bola,muke i svega što si prošla da bi rodila to biće koje ti tad leži na grudima. A kako rastu, sve je lepše i lepše. Da li verujete da ja svaki dan pomislim u sebi,Bože,kako mi je drago što sam ih rodila,što ih imam
< Poruku je uredio Mariya -- 5.9.2016 23:55:17 >
|
|
|
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
znaci ludim od ovog osecaja umora u ocima... posto mi je jedan dr reko da cu za 15ak dana da predjem na 2 puta po 100mg (sada uzimam 2 puta po 200), pa onda za jos 15ak dana da ga izbacimo, a drugi dr mi je rekao da mogu odmah da prestanem sto se njega tice i da mi ne treba, ja cu vec od sutra da predjem na 100, i onda polako da ga izbacim ako je sve u redu... da uhvatim neku sredinu izmadju ta dva misljenja...jer sam braon sekret imala samo ta 3 dana oko potencijalne menstruacije i posle toga uopste... jos samo u petak da najzad i ja cujem to srculence i da sve bude u redu :)
Uz je dobar, a nivo hormona varira iz nedelje u nedelju i razlikuje se od trudnice do trudnice. MM nije baš bilo svejedno, a mene je samo razbesnela. I sad idem u četvrtak da radim triple zato što imam 34 godine!! 
. Uzeli mm i ja da raspaljujemo skaru u dvoristu malo da bacimo rostilj, i tek posle jedno pola sata cackanja oko skare, ja se setim da ja sve vreme udisem dim koga je bilo prilicno svuda okolo jer je duvao vetar mnogo, pa se utripujem "kako ce ugljen monoksid u krvi uticati na bebeci krvni sistem od par milimetara, sta ako ostane bez kiseonika ako dospe do nje ugljen monoksid" pa sam ceeelo vece bila zabrinuta... evo i sad sam 
