Torbica22
|
Cao svima! Da podijelim svoje iskustvo sa vama, da me ohrabri neko, ako je bio u slicnoj situaciji (ja licno nikog ne znam). Zatrudnila sam prije tacno 3 godine, sa 20 godina. Odmah sam radila test, po kasnjenju ciklusa, i isti taj dan, blago prokrvarim. I od tada sam bila na strogom cuvanju trudnoce, utrogestan, itd, sve drugo je uredno bilo. Kada sam usla negdje u 3 mjesec trudnoce, imala sam jako, obilno krvarenje. Odmah u bolnicu, i prestane, i tako sam dolazila kuci i vracala se 3 puta zbog obilnih krvarenja. Jednom sam imala pravi odliv, i tada je stalno krvarenje. Ali je krenula plodna voda, i u oktobru u 5 mjesecu trudnoce sam se porodila, beba nije mogla prezivjeti. Poslije tog su me uspavali, i uradili kiretazu. Beba se normalno razvijala, i sve dok nije poceo porod, bilo je sve ok. Sto se tice dijagnoze, brkali su mi dijagnoze, i na kraju jedan doktor je uspio reci sta mi je, ali nigdje nije pisala ta dijagnoza na nalazima. Ja sam to zapamtila, prosto receno, pukla je vena koja povezuje posteljicu i mene, tako nesto, i tu se nista moglo uraditi, od krvarenja je doslo do infekcije, i tijelo je samo odreagovalo da se porodim. Nalazi sto se tice, briseva, papa, sve uredno bilo. E sad, proslo je 3 godine, ja sam i preboljela to sve, ali imam ogroman strah od sledece trudnoce, hocu bebu, ali necu trudnocu, da se tako izrazim, a to ne moze :D Bojim se i za sebe, i za bebu, jednostavno se bojim da cu opet nesto tako prezivjeti. Doktor mi je rekao da se ne bojim, da se to desilo bez razloga nekog, nece opet, ali dzaba...I jos imam suspektan polip vec 2 godine u rogu materice, ali dr mi je rekao da on ne uzrokuje pobacaj (pogotovo u velikoj trudnoci), vec samo otezava zacece. Pozdrav za vas, hvala unaprijed na odgovoru 
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
