Jole84
|
Zdravo mame ja sam zakasala sa Milom ovih nedelju/10 dana, izgubih pojam o vremenu...Najpre nas je krenulo sa prolivom nekoliko dana, pa se kao malo ustalilo, dr mi kaže samo probiotik i ishrana, stomačni virus, da bi tokom noći ona bukvalno počela da se guši od šlajma, koji se pojavio niotkuda (naravno nije niotkuda nego mi dr državno nije videla gomilu šlajma i crveno grlo! ) Ujutru je odvedem privatno, pošalju nas na dečju kliniku, tamo nas vrate kući, nemaju mesta...daju mi par saveta skroz bezveznih, između ostalog da sme sve da jede, na moje čuđenje, dr mi odgovara "šta se čudiš, kupi detetu pljesku u lepinju, i kidajte kući"...Ja u šoku, vratimo je kući, ona sve gore i gore, Marisol ništa ne pomaže, proliv se nastavlja, uveče opet počinje da se guši od šlajma, vrišti, ispamećeni je opet odvedemo na kliniku, tamo nas ostave posle hiljadu peripetija, na kraju mm počeo da viče na hodniku, ona se guši a oni me pitaju koliko ima zuba i kakav mi je bio porođaj Ostave nas tu noć, stave je na infuziju, to mi je pa tek teško palo, držim joj rukicu da ne mrda kanilu, ona plače najžalosnije a drugom rukom me moli da je uzmem. Vrištala je satima i satima, nema sestre, nema dr, niko da nas pogleda, cele noći. Infuzija se završila, ona se nekako uspavala izmrcvarena, i u neko doba ja vidim da gori od temperature, zovem sestre nigde nikog, s njom u rukama vičem po hodniku, uspaničila sam se, a živo pile nigde...Ženica pored mene, bilo joj žao, pa ustane i nekako pronađe sestru koja mi baci špric sa paracetamolom i vrati se na spavanje. Više ne niko nije vratio da pita da li joj je pala T, sama sam joj merila, svojim toplomerom, na ivici kreveta u državnoj bolnici, dok gazim bubašvabe, da se neka ne popne do kreveta. Horor. Ujutru nas puste posle prve vizite i niko mi ne kaže da mi dete ima bronhitis! U toku noći kreće još gori pakao, šlajm joj se sliva, ona se opet guši ne ume da ispljune, i šlajm ode na uši, koje krenu katastrofalno da je bole. Vrištala je do 6 ujutru, plakala sam i ja sa njom. Iz hitne nam kažu da joj damo neke kapi i paracetamol, da je ne dovodimo jer je jako hladno da se ne pogorša stanje. Ujutru je odvedem opet privatno, žena da se šlogira kako nas pustili iz bolnice sa bronhitisom. Da mi gomilu lekova, sirupa, kapi...i hvala Bogu evo bolje je, kreće da iskašljava, imam šta da izvučem noskom, ima zrelijeg šlajma. Eto ižalih vam se, ovo nam je prvi susret sa bolešću od kako se rodila, valjda sam zato u panici i grču, a najvećim delom sam ogorčena na naše zdravstvo u gradu.
_____________________________
I dodaj svetu malo boje, čudo moje.....
|