degu
|
Ja sam potpuno sigurna da se radi o tome o čemu Ljiša piše i kad opisuje svoju D, kao da opisuje moju T  a to spava kao beba, aj važi, to je mm davno konstatovao  ali eto čitala sam negde da ako im se desi neki bol baš u toj fazi sna, može izazvati košmar pa da se zato tako prestrave, mada mislim da je ona suviše mala za noćne strahove, da ona ima samo onaj urođeni strah od padanja ili Morov refleks, koji je isto kod nje baš, baš izražen. A što se tiče dnevnog spavanja isto je postao problem, jer ona isto ume da odrema 15 min i da se budi kao nova sa širokim osmehom, a onda mi dođe da je bacim kroz prozor al obično ima kratke dremke od 30, 40 min i to je tako od rođenja. Samo je tad sisala na 2 sata i između svakog podoja imala tu dremku i to se nakupilo. Sad sisa na 3 sata a neće da spava između svakog podoja i dođemo nekad na 3 dremke po pola sata. I ona nije nervozna, vesela je, samo se ja nerviram što malo spava. A uveče je ležem u 19 i 30, sad nas je i sat zeznuo kad smo pomerili, pa mi se čini da joj je i to kasno, al probali smo i rnije i opet ista priča. Nekad se baš osećam nesposobno zbog toga  jer šta god da uradim ne funkcioniše, ali izgleda da mora tako. A probaću sve, ako je bol problem da on izaziva košmar paracetamol bi to trebao da reši.
IZVORNA PORUKA: Peace*
Ja svoju decu budim ako plaču u snu, inače se agonija nastavlja u intervalima, nekada na 15min, nekada na 45min...
Probudim ih, pijemo soka, obavezno upalimo svetlo, i najčešće završe u mom krevetu, kako bih i ja spavala mirno.
I ovo ću probati, iako svugde piše da ih ne budimo, al što ti kažeš to zna da potraje po 45 min
< Poruku je uredio degu -- 5.11.2014 14:21:48 >
_____________________________
Samo pozitivne misli privlače pozitivne stvari :)
U srcu moje mame i moje srce kuca <3
|
Odštampaj
