nela79
|
IZVORNA PORUKA: jabudic
Nikako da nadjem vremena ni snage da pišem na ovoj temi...
Naime, prije tačno dvije nedelje, imali smo sasvim običan dan. Uveče smo legli djecu, J naravno sidje bar još 3-4 puta sa sprata da nas poljubi, da piški, da pije vode, itd. te večeri je regularno obavio sve te šetnje i legao napokon. Kako je počeo baš čudno i jako da kašlje, nekako iz grla, sipala sam mu kapi u nos ( da dodam da smo prethodnu nedelju bili na inhalacijama), i on je zaspao. Ja i mm smo popili čaj, i ostali nekih 20ak minuta nakon toga. Popeli smo se na sprat, svratila sam do njihove sobe, da ih provjerim i pokrijem, što srećom radim svake noći. N je spavao mirno, J mi je izgledao malo čudno, bolje sam se zagledala, on je bio okrenut na bok i ritmično je pomjerao desni lakat gore- dolje. Pomislila sam da sanja, okrenula ga na drugu stranu da se razbudi, medjutim bio je potpuno mlitav. Podigla sam ga pokušavajući da ga razbudi, otvorio je oči, ali je bio otsutan, i gledao kroz mene. U tom trenu je ušao i mm, pokušali smo da ga razbudimo, umivali ga, on je budan, gleda nas, ali en progovara, i vidim da nije svjestan.
Odmah smo probudili N, obojicu strpali u auto i u hitnu, u kojoj smo bili ekspresno. U autu smo držali otvorene prozore, jer sam imala osjećaj da se guši, stavljala sam mu prst u usta, jezik mu nije bio zavrnut, ali mu se grlo jako stezalo. Pred bolnicom sau počeli i zubi da mu se stežu, io jako me ugrizao.
Dr koja nas prima odmah daje diazepam, čepić, pa zatim i intravenozno, posle nekih 10ak minuta dolazi sebi, budi se, počinje da plače. Odmah smo primljeni na dječije, on je tu noć mirno prespavao od terapije. Dr na prijemu postavlja dijagnozu generalizovani epi napad- ja u šoku. Ujutro se probudilo normalno dijete, krećemo sa ispitivanjima, očno dno u redu, upala pluća otkivena, ostajemo da se liječimo i pratimo da se to eventualno ne ponovi. Posle 5 dana u bolnici, dr mu ponavlja nalaze, da bi nas otpustila, i uočava u nalazu nešto njoj interesantno.
Svi parametri ok, sem taj koji pokazuje prisustvo parazita u organizmu. Pita ona mene boli li ga stomak- boli, svrbi li ga guza, ja razmislim-svrbi u zadnje vrijeme, itd, složi ona kockice da bi mogao da bude parazit askarius koji pravi haos u plućima, a može da izazove i konvulzije.
Uradimo stolicu na parazite, nadjemo ga. Otpuste nas, daju nam terapiju.
On sve vrijeme normalan, konvulzije se nisu ponavljale, EEg nam je zakazan za 10/10.
Sad me brine sledeće, dijete je savršeno preko dana. Čim legne uveče počinje da kašlje iz grla neklako čudno, kao te večeri kad je imao to stanje. Da ne kažem da ne spavamo danima. Počinje da guta nešto, kao da mu se sliva nešto u glo, ili da ima previše pljuvačke. A čim sklopi oči, počinje da mrda rukicom, jednom ili drugom. Ne komstantno, ali kao blago mrdne ramenom, ili laktom. Ne moram reći koliko smo uplašeni kad to uradi.
Ne znam kako ću da preživim do petka, ni šta da više raim. Imam podočnjake do poda. Samo da bude dobro. Sva ova njegova priča mi ne zvuči na epi napad, oni kažu može biti od parazita, može biti skupilo mu se sve, ogromni krajnici, zapušen nos, upala pluća, da je nešto trenutno,a li ta rukica koja se trza me ubija.
Eto, nikad ne znaš šta može biti ni u narednih 5 minuta... Toliko smo jadni i nepredvidljivi...
Draga moja, bice to OK.
Matija je sa nepunu godinu imao takav napad. Isto tako, sve normalno. Dodje ivan s posla, sidje sa djecom do svekrve. Nakon pola sata, urla odozdo sidji dole Matiji nije dobro. Ja dole, drzim ga u rukama on kao dosao sebi. Objasnjavaju mi sta se desilo kad odjednom on se opet kao malo ukoci i prevrne ocima. Vidim da je nesvjestan.
Otrcim u kucu i zovem hitnu. On se do tad povratio , i place.
Hitna po snijegu koji je te godne bio do struka stize po nas. bili 5 dana u Tirsovoj. Skener, eeg, sve pretrage, bile OK. Na kasnije zakazanoj magnetoj otkrili otkrili da ima treci krajnik, zacepljenje tih nekih mastoidnih(valjda se tako zovu) celija. Dr nam je Taj se kanal ispunio tim sekretom, taknuo neki dio mozga i izazvao kratki spoj.
Evo proslo je od tad dve godine. Napadi se nikad nisu vratili , mada imam dijazepam u frizideru.
Sto bi moj muz rekao, ako je to bilo to onda smo jeftino prosli. Ivan je dugo na svaki Matijini trzaj znao viknuti evo opet mu se desava. Ali nikad se nije ponovio napad. Redovno idemo na kontrolu EEG, i bakcemo se sa trecim krajnikom koji na kraju i nece morati operisati.
Sve je to tako stresno za roditelje ali treba se nadati najboljem
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
,ali isto tako se nadam da ce lek to drzati pod kontrolom i da u buducnosti nece ni biti potreban.
