IZVORNA PORUKA: Moiraina

Kada mi je jutros u cik zore zazvonio telefon i kada sam videla identifikaciju, znala sam kakve su vesti. Nisam se još ni javila, a pred očima mi se pojavila stara, prastara fotografija, na stolu novogodišnji stolnjak, ja ti sedim u krilu a ti me hraniš sarmom :-) imala sam tada 3 godine... Posle toga je bilo sve manje zajedničkih fotografija, nema te ni na jednoj sa letovanja, ni sa zimovanja, ni sa porodičnih okupljanja... Tako si sam hteo, bio si uvek u zavadi sa svima, svi su ti bili loši i ovakvi i onakvi, a ti si uvek bio jedini u pravu. Ne pamtim vreme koje smo proveli zajedno, uvek si imao svoj svet i borio se sa svojim demonima, a one najbliže gurao od sebe. Svratio si na moj 18. rođendan, izmamio mi suze (ali ne radosnice) i vratio se svojoj novoj porodici. Nisi došao na moje venčanje iako si bio pozvan, nisi mi ni čestitao. Došla sam ti sa mužem u bolnicu posle operacije, jedva si živu glavu izvukao, i jedva si smogao snage da me pogledaš u oči. Nisi upoznao unuke, nisi mi čestitao njihovo rođenje, a znao si sve... Ali ne brini, ja ću tebi doći na sahranu