MamaJedneAne
|
Pre dve godine sam usvojila devojčicu i pokušaću da vam pomognem da rešite neke dileme. I ja sam se susretala s različitim informacijama, poluinformacijama i dezinformacijama i sve me je to neverovatno poplašilo. Usvajanje je od početka bila opcija što se tiče mene i supruga, ukoliko ne uspemo da dobijemo dete vantelesnom oplodnjom. Molim vas da se ne uplašite procedure, niti je naročito strašna, niti duga, niti traže nemoguće od vas. Traže samo nekoliko dokumenata koja se vade kod matičara i u SUP-u i obavezan je lekarski pregled.
E, sad malo o lekarskom pregledu ....ja nisam imala karton, nisam 20 godina išla kod državnog lekara, već isključivo privatno kod ginekologa i stomatologa. Kada sam ozišla u Zmaj Ognjena Vuka kliniku da izvadim lekarsko uverenje i da mi obave sistematski pregled, naišla sam na jednu sramotu od doktorke, inače kako čujem nekadašnju načelnicu, koja je naredila svima da mi ne smeju otvoriti karton jer "ko zna od kakvih ja sve oboljenja bolujem i kako oni da meni daju uverenja, možda sam ludača" i slično. Nije je bilo briga što želimo da usvojimo dete, videla sam da je med. sestri bilo jako neprijatno i da je želela da nam pomogne, a nije mogla ništa zbog razbesnele rospije koja joj je nažalost pretpostavljeni. Pitala sam doktorku da li ima dece, potvrdila je. Onda sam je pitala da li je od nje neko tražio ikakve preglede, uverenja i potvrde pre nego je zatrudnela. Kaže, pa nije, ali NISAM JA KRIVA ŠTO STE VI JALOVI, zakon je zakon. Ja sam onda napravila frku tamo, mislila sam da će da zovu obezbedjenje koliko sam se izurlala i sva u suzama na kraju izletela napolje neobavljenog posla. Posle 2 dana kršenja ruku, očajavanja , saznadoh da se uverenja mogu izvaditi u ambulanti preko puta SPENS-a, karton nije potreban i samo je malo skuplje, a uverenje dobijate istog dana. U pitanju je klasičan sistematski pregled, s vadjenjem krvi i urina(mislila sam da će da nam to rade da bi utvrdili da li smo narkomani, ili imamo neko zarazno oboljenje, ali sam shvatila da je sve to jedna velika otimačina novca, farsa i kidanje živaca). Posle toga smo išli kod oftamologa(da li bih dobila dete da sam kratkovida pitanje je sad ), na snimanje pluća, psihologa i ostalih "stručnjaka", pola od njih nas nije ni pogledalo i samo su nam poželeli sreću i potpisali uverenja. Otišli smo ujutru oko 7 tamo, a uverenje da sam zdrava i podobna za usvajanje sam držala u rukama već u 1h. Samo je ostao osećaj gorčine zbog testiranja kroz koja prolazimo, a kroz koja ne bi prolazili da ja nisam JALOVA. Diskriminacija vas čeka na svakom koraku, pomirite se s tim, podnesite to uzdignute glave i mislite samo na cilj, samo je on važan. Podnesite to ŽENSKI, ipak smo mi žene jači pol, muškarci ne zamerite;)
Kad povadite ostala uverenja sa spiska(polovinu od tih uverenja možete naručiti da vam pošalju poštom, postoji virtuelni matičar i ostale virtualne kerefeke, informišite se o tome na netu, neke potvrde se se vade u SUP-u, kao što je potvrda o tome da niste kažnjavani). Sva ta dokumenta koja prilazete ne smeju biti starija od 6 meseci , slatko sam se ismejala kad su tražili da dostavim potvrdu o krvnoj grupi i RH faktoru, takodje ne stariju od 6 meseci(kakva otimačina para, neverovatno. Na svu sreću, moja krvna grupa se nije promenila već 40 godina, ). Sa tim papirima se ponovo javljate u matični Centar za soc. rad, naš je bio u Novom Sadu i mogu reći da su to predivni ljudi, koji žele da pomognu, koji saosećaju s vama i veoma profesionalno rade svoj posao. Nije tako u svim centrima, na žalost. Oni će vam prvo reći sledeće: dece ima mnogo manje nego usvojitelja, pokazaće vam brdo fascikli s nerešenim slučajevima, pokazaće statistike u kojima piše da je samo 7% dece zdravo i da je medju decom velika većina romske populacije. To ne rade da bi vas uplašili(nadam se), nego da bi vas pripremili na ono što vas eventualno očekuje. Posle toga vam sledi razgovor sa njihovim psihologom i takozvana "školica za buduće usvojitelje". Nama je ta školica trajala 3 meseca(sada je to drastično skraćeno, kako sam čula sada traje samo par dana). To izgleda ovako:zajedno s nekoliko izabranih parova vi dolazite na sat i po u školicu,tamo učite o svemu što vas očekuje, dovode neke od parova koji su već usvojili decu da pričaju svoja iskustva, uče vas psihologiji deteta, na primerima i kroz igru vam skreću pažnju na zamke koje vas očekuju i slično. Vrlo pozitivno iskustvo nosim s tih susreta, svi mi koji smo bili zajedno u grupi danas se družimo, razmenjujemo iskustva i veliki smo prijatelji. Gospodja Vesna Aničić koja je vodila sve to je jedno predivno ljudsko biće bez čije pomoći ne verujem da bi iko od nas tako lako prošao kroz sve ovo. Neko je napisao u nekom od prethodnih postova da nije samo dovoljno da želite da postanete roditelj, nego da treba da prihvatite bilo kakvo dete koje se nudi, jer samo tada ćete pokazati koliko želite dete, bla, truć. To je jedna NEISTINA i dezinformacija, nemojte da slušate one koji vam savetuju takvo šta! Nama je istina rečeno da je poželjno da snizimo kriterijume, ali da nikako ne prihvatimo ono na šta nismo spremni. Suprug i ja smo posle medjusobnog savetovanja rekli da želimo dete ženskog pola, jer sam ja želela devojčicu i nisam htela da promenim odluku, ali su me u Centru posavetovali da napišem "dete bilo kojeg pola", a da uvek mogu da izvrdam ako mi ponude muško dete. Dakle, ono što napišete nije zauvek, možete uvek da se predomislite i odete do Centra da vam to isprave.Ja sam baš tako i uradila, posle 3 meseca čekanja , u depresiji što nam niko nije ponudio dete.Dalje, tražili smo dete koje je zdravo fizički(u smislu da nije invalid i da nema neko oboljenje s fatalnim ishodom) i psihički. Divim se ljudima kojima nije važno ako je dete retardirano, ja sam osoba koja ne bih mogla to da prihvatim i tako sam se i izjasnila. Što se tiče nacionalnosti, bilo nam je svejedno, ali su nas posavetovali da ne napišemo da dete može biti i romsko, jer će onda samo takvu decu da nam nude, jer njih malo ko želi da usvoji. Bez obzira na to šta napišete, povremeno će vam nuditi decu koja su romska, invalide, decu sa psihičkim oboljenjima, ne zato što ne čitaju šta ste napisali, već zato što na svaki način pkušavaju da udome tu jadnu dečicu, nemojte biti ljuti i neprijatni ako vas nazovu tim povodom, samo kažite da niste spremni na odgoj takvog deteta, niko vam neće zameriti.
Što se imovinskog stanja tiče, nikakve potvrde se ne traže, samo vas pitaju-zabluda je da bogati ljudi imaju prednost,i ljudi koji su podstanari usvajaju decu, to nema nikakve veze. Dakle, pošto niko ne traži nikakve potvrde o imovinskom stanju, niti ko proverava, vi napišite šta hoćete;) Ako radite na crno nema veze, sve se računa, njih samo zanima koliko porodica otprilike ostvaruje mesečni prihod, vi to uvek možete malo da ulepšate
Kad se završi sve to, dobijate informaciju da ste NA SPISKU-to znači da ste podobni da usvojite dete i da vam ostaje samo da čekate. Svi parovi u mojoj grupi su imali veliku sreću, svi smo dobili decu i niko nije čekao duže od 8 meseci . Moje cimanje raznih ustanova, raspitivanje po porodilištima i drugim Centrima za soc. rad nije donelo nikakve rezultate, preporučujem i vama da se ne zamlaćujete s tim.. Ja sam bila očajna jer samo nas niko nije nazvao 6 meseci, ni broj da nam neko pogreši, a kamo li da nam ponude dete. Istovremeno, dva para su već dobila decu, jedni posle samo mesec dana, drugi posle dva, treći i četvrti par su zivkani non stop, ali nisu im nudili ono što su tražili, pa je njima još gore bilo, to sad vidim, jer je strašno nadati se pa se razočarati. Neki parovi su tako bili izloženi velikim troškovima jer su išli više puta na sam jug Srbije da vide dete, od svega toga nije bilo ništa. Spremite neki štek za takve slučajeve i ostavite neiskorišćene dane od godišnjeg, trebaće vam, ako ne mozete lako da dobijete slobodne dane.
Ovako to ide-kada se pojavi neko dete za usvajanje, u Ministrastvu u BG se pravi spisak sa desetak parova, onaj ko pravi takav spisak je Bog ličnno(tako je izgledalo to u mojim očima) i sva je mudrost sadržana u tome da se nadjete na tom spisku. Mi se nikako nismo pojavljivali na spisku, pa sam ja shvatila da je svuda gde o nečemu odlučije ljudski faktor prisutna korupcija. Možda mi neće objaviti ovaj moj post zbog ovog što sam napisala, ja samo pokušavam svima da otvorim oči. Ljudi sa vezama su oni koji brzo dobijaju decu. Ja sam na kraju nazvala Ministarstvo i pitala zašto nas nema na spiskovima. Dobila sam odgovor da parova ima mnogo i da ćemo se svi kad tad naći na spisku. Pitala sam koji su kriterijumi potrebni da se nadjemo na prokletom spisku, i šta bi moglo da nam pomogne da se tu ubacimo, sledi diplomatski odgovor da tu nema pravila, svi smo isti, svi smo podobni, spisak je slučajnost , treba da budemo strpljivi,itd. E sad, dragi moji, ako se kojim čudom nadjete na spisku, niko vam ne garantuje da ćete usvojiti dete. Ne znam ko je kreator ovih surovih i neljudskih procedura, ali za jedno dete se često pozivaju SVI parovi sa spiska, često svi oni odu da upoznaju dete i na kraju samo 1 par postane roditelj, ostali se razočaraju i čekaju sledeći poziv. To nije humano ni prema detetu, ni prema usvojiteljima koji su na kraju krajeva ljudi s osećanjima, za razliku od onoga ko je kreirao ovakve užasne i fašističke procedure . To rade u mnogim centrima, mada je svaki centar priča za sebe, ovo dakle nije pravilo, ali se ovakve situacije često dešavaju i budite spremni na to. Ja sam dosadjivala svaki drugi dan pozivima Ministarstvu, na kraju je prestao da mi se javlja referent, pa sam smarala sekretaricu. Ništa nije pomoglo.
Čak sam išla u matični Centar i tražila da vidim naš dosije, jer sam verovala da smo dobili lošu kritiku, da nas zato ne zovu-posle me je bilo sramota, jer smo dobili divne kritike, sve u superlativu, predstavili su nas boljima nego što jesmo
Posle 6 meseci sam izgubila nadu da ćemi ikada biti pozvani, a onda je jednog jutra usledio poziv iz jednog Centra u Vojvodini i rekli su da imaju jednu devojčicu,ima skoro dve godine i nalazi se u hraniteljskoj porodici. Zakazali su nam razgovor u tom centru za dva dana. Dva dana nisam jela, spavala, samo sam maštala, a moj jadni muž je pokušavao da me spusti na zemlju, jer, iako smo se konačno našli na spisku, to nije nikakva garancija da će nam dete odgovarati, niti da ćemo baš mi biti izabrani od svih parova. Ali, kad smo došli u centar, ispostavilo se da je polovina parova koji su pozvani na godišnjem odmoru(bio je avgust), i da je "spala knjiga na 3 slova" Mi smo prvi pozvani!!! Nisu imali sliku deteta da pokažu,( posle sam saznala da nikada i nisu obišli to dete otkada ga je hraniteljka uzela, a uzela ju je kad jeimala 17 dana, pravo iz porodilišta!!!), samo sam saznala ime i rekli su da možemo odmah da je vidimo ako želimo! AKO ŽELIMO . Ja sam nekako znala da idem da upoznam svoju ćerku:) Posle toga, sve je kao u magli, odlazili smo tamo, kod naše Ane, 7 dana zaredom, iz Centra nas niko obišao nije niti jednom, pa sam ja posle nedelju dana nazvala i pitala kad će neko da dodje i kako ide uopšte procedura, odgovor je bio, ako vam dete valja, ako mislite da ste se navikli, onda ga vodite danas u NS!!!! Mogli smo biti pedofili, serijske ubice, mi dobismo dete jer je nekoga iz Centra mrzelo da vozi 15 minuta i da obavi svoj posao kako valja! 
E sad, kad dete odvedete kući uslediće privikavanje od 3-6 meseci, zavisno od procene vašeg matičnog Centra, u toku kojeg će vas posećivati neko iz Centra da bi napravio procenu. Kod nas su bili samo jednom i odmah smo dobili papir da su oni saglasni sa usvajanjem, posle 3 meseca. Medjutim,zvanično usvajanje se vrši u Centru koji vam je pronašao dete, tako da je njima trebalo da otkucaju jedan papir i udare pečat još 3 meseca!Naravno, sve papire koje smo vadili da bi dobili podobnost za usvajanje, sve smo vadili ispočetka, ovog puta za usvajanje, jer su bili stariji od 6 meseci! Posle 6 meseci s nama Ana je bila naša i na papiru:) Tada sam prošla kroz mnogo užasniju golgotu s vadjenjem dokumenata za moje dete, prijavama, odjavama, gde god sam ušla svi su bili u šoku i niko nije znao kako da mi izda dokumenta, kao da sam prva na svetu koja je ikada usvojila dete. Sve se to dešava u Novom Sadu koji je proglašen jednom od najpodobnijih sredina za odgajanje usvojene dece, gde su ljudi navodno otvoreni i puni podrške i empatije. Hau jes nou Najviše me je zamorilo vadjenje papira u SUP-u, dolazila sam 9(slovima devet) puta da bih dobila papir za Anu o promeni prebivališta, kao da je došla iz Narnije!!! Kod matičara su odbili da mi izdaju izvod iz matične knjige, navodno nisu dobili zahtev iz Centra za to, onda sam ja izvadila zahtev i gurnula im pod nos, rekli su da je PEČAT NEJASAN i da dodjem sutra(valjda će sutra pečat biti jasniji ).Niko nije hteo da se bakće s nepoznatom materijom, jer niko nije imao posla s takvom papirologijom(!!!!). Ja sam sela na stolicu i nisam htela da mrdnem, posle dva sata sedenja dete mi se rasplakalo i onda je uletela neka žena koja ih je sve postrojila, naterala referenta da mi odmah izda izvod iz matične knjige rodjenih, ja sam bezobrazno zatražila i potvrdu o državljanstvu koju sam zajedno sa prvim dokumentom dobila u roku od 5 minuta!!! Znači, sve se može kad se hoće, samo što se neće, to je Srbija....
U centru će vam reći da je prednost ako ste mladji, posebno za dobijanje bebe. Najveća razlioka u godinama izmedju deteta i usvojitelja sme da bude 45 godina. Suprug i ja smo napisalai da bi usvojili dete do otprilike 4 godine starosti. Naša Ana je imala nešto manje od 2 godine kad smo je upoznali i rodjena je sa srčanom manom, u kućnim uslovima, od majke koja je delimično retardirana i nepoznatog oca.. Hvala bogu, zdrava je. Na njoj su izvršena ispitivanja koja se ne bi mogla izvršiti da je beba, što je veliko olakšanje, uzimanje bebe je uvek rizik. Takodje, drugačije je ako uzmete dete koje je odgajano u nekoj od ustanova, nego ono koje je raslo s hraniteljima. Deca u ustanovama često su potpuno zdrava, ali ne znaju da govore(nije imao ko da ih nauči), često ni da hodaju, imaju agorafobiju, jer nisu izlazila napolje....nemojte se toga plašiti, ta deca će vrlo brzo s vama naučiti sve što su propustila.Ljubav može sve,pažnja i maženje su ključ za sva vrata.
Ako nekom sve ovo moje pisanije deluje kao gomila strašnih situacija i misli da neće biti u stanju da prodje kroz to, greši-sve ovo što sam napisala se odigralo u 9 meseci, pre toga sam 10 godina izgubila na lečenje, stresove, odbacivanje sredine, krize, ma znate sve, i same prolazite kroz slične stvari. Sad mi je žao što nisam bila pametna i odmah usvojila dete, mir koji sada osećam je teško opisati,s obzirom da sam se tokom lečenja pretvorila u osobu koja ne ceni sebe samo zato što nije sposobna da rodi dete, osečala sam se manje vrednom, mada sebe smatram inteligentnom i jakom osobom, sve je to iščezlo pod naletom ljudske pakosti, neprihvatanja, i pred mojim ličnim paklom koji sam sama sebi stvorila verujući da sam manje žena jer sam nerotkinja. Iz ove perspektive gledano, sad znam da su sve ove peripetije oko usvajanja samo jedna sitnica i kroz sve bih ponovo prošla 100 puta, jer sad znam da je vredelo
Srećno svima!
|
Odštampaj
