Anoniman
|
He ajd da i ja dam svoj doprinos ovoj temi Elem, otisla sam na prvi porodjaj najopustenije moguce, bilo je vece, nisam imala bolove, samo mi je recimo nepunih 24h pre toga ispao sluzni cep, jednostavno sam znala da ne mogu vise i da moram da se porodim osluskujuci sebe. No, ja kad krenem oko Kragujevca, dakle usla sam u salu u 21h, gotovo je bilo u 00:20, prirodan porodjaj,bez komplikacija, ALI sto je to BOLELO, verujte da ne da nisam bila spremna na tu kolicinu bola, nego NISAM, a i moj prag je vrlo nisko, dakle mentalno nespremna, nisam isla u skolicu, u Borci nije bilo, vrlo pasivna za vreme trudnoce i telo u formi 0. Vristala sam, urlala, 10 citavih minuta i voala Tamara, i bila epiziotomija, usivanje je bolelo i posle je bolelo jos bar dve nedelje, nisam mogla da sedim, prepisali mi neki sprej antibiotik od koga sam plakala koliko me rana bolela, dok me moj dobri dr nije spasio. Smaram a? No, i kazem ja sebi posle svega toga, da ako se budem drugi put poradjala, bice samo sa epiduralom, nema sanse da ja to opet istrpim, mada je mene vise bio blam, a i sestre su bile uzasne. Dakle bas STRAH STRAH (ja sam ckapi za to, sta cu?!) ALi nigde mi CR nije bio na pameti, mozda u nekom zezanju, jao kao zaspis i probudis se i ceka te beba, uostalom na CR se ide bas kad mora, kad je pitanje zivota i smrti (daleko bilo) i da ce masa lekara uglavnom stare garde reci da to ne treba shvatati olako, da je to OPERACIJA, koja moze da ima podosta komplikacija. Ja jesam za carski ako se nema kud, ako je to jedini nacin da se sacuva glava i mami i bebi. I sta mislite kako sam se porodila drugi put? Prirodno, bez epidurala. Ne nisam ja heroj, i ne govorim to zbog toga, ja sam teska kukavica za to, ali bre kad sam razmislila, zdrava sam, prava sam, mlada (khm, khm) u prinicpu sam dobro prosla na porodjaju prvom, cak skolski ;)i lepo cu tu kintu za epi da ostavim i da kupim nesto deci ili nebitno i od toga se NE UMIRE. Znala sam sta me ceka iz iskustva, i kad je krenulo, usrala sam se ali samo u tom trenutku(ne bukvalno, klistir je to resio ) i nemas kud, moras da se porodis, MORAS da slusas sta ti se govori, dan skolice nisam imala, ali sam disala, disala(pevacko iskustvo mnogo znaci, tehnike disanja, dijafragma ali da ne duljim) i drala seeee, vukla babice za mantile i sl. ali sam verujte uspela da cujem doktora i da ga bezpogovorno slusam, jer MORAS (bar da pokusas) da imas taj stepen svesti u tom trenutku. Trajalo je od 14:20 do 14:30 samo radjanje, sat mi je bio pravo iznad mene, od 11 do 14:30, opet za tri i po sata, maltene identican scenarijo(ali i to kako kod koga) Ode ja u neki polu off, ali sta sam htela kasti ovim mojim pripovedanjem koje ce mnogi verovatno preskociti ili pogledati kraj da vide ima li kakvog zakljucka Ne secite se zene ako to ne morate, kazite Hvala Bogu te mogu prirodno da rodim, da oset__im sta je to kad boli do neizdrzivosti i na kraju zaista nestane kao rukom odneseno, ne samo zbog divnog ceda koga ste iznedrili, nego sto je to priroda uredila tako da automatski prestane da boli u vecini slucajeva(ima i drugih ali o njima necu sada) i onda je paznja usmerena samo na to da vas srede, da je beba dobro i da odete u sobu malo da se priberete i onda stize breeee ono sto sam cekala toliko dugoooo CUDO PRIRODE! rasplakala sam se sad majke mi! Uvek treba misliti da ce biti dobro, da ces se brzo poroditi, da ce biti najbolji scenario, to je prva stavka u glavi(meni drugi put malo isparila iz glave, no, ok bila sam ok) Ako je vec muka tolika sam porodjaj, pa sta ce biti posle?! Ja uvek kazem i stojim iza toga, lako je roditi dete, ali ga treba dete odhraniti, podici i sacuvati Rodjenje je samo korak, i da, moze da bude strasan, moze da bude i super, stignes u bolnicu i odmah se porodis ili dodjes pa se poradjas ceo dan, kako ko Negde sam procitala jednu dobar savet, dal na forumu ili ne znam gde, to je jedan ozbiljan "posao" koji moras da zavrsis, da si tu zbog toga i idemo zavrsi ga bre! Uh, ne pristavih jos rucak , ali ako si vec dosla na forum sanchyi ostale, znaci dosla si valjda prvenstveno zbog saveta, ako mozes i ti nekom da pomognes svojim savetom super, bar je to moj slucaj, usla sam na forum dve nedelje pred termin, da se raspitam za porodiliste sta, kako i nikad se nisam pokajala. Ne treba drzati vakelu o necemu pogotovo ako je bazirana na tudjem iskustvu, zivot moras da zivis, da shvatis da si ziv, zivot mora da "boli" (dobro, dobro, super je i epidural)i jos ako pri tom stvoris jos zivota apsolutno nece biti vazno da li te bolelo i koliko, zahvali Bogu na zdravlju, i ja znam da je zena stena! Slava mi na ovoj besjedi Modovi ako je ovo off, izvinjvamo se mnogo se izvinjavamo (zenetino idi bre radi, sad te vala nista ne boli)
< Poruku je uredio Zenetina -- 19.5.2012 12:44:18 >
|