bebać
|
IZVORNA PORUKA: lu
IZVORNA PORUKA: mamanp
Slazem se sa vama dvema, jeste cudno, ali svaka od nas ima nesto sto ona druga ne zna i sigurno i one imaju razlog za takvo razmisljanje
Upravo tako!
Nekada se ni riječima ne mogu objasniti neke stvari,jer kako objasniti ženi koja željno iščekuje trudnoću da ja više ne želim djece
Jednostavno nemoguće i ne pokušavam.
Prije trudnoće sam uvijek zamišljala da ću imati jedno dijete,imala sam sreću da zatrudnim od jednog pokušaja i rodila sam živo i zdravo dijete i svaki dan zahvaljujem Bogu na njemu.
Za svog sina živim,cijeli život mi je on i uvijek će biti ja drugu djecu jednostavno ne mogu da zamislim pored njega i kako raste sve sam sigurnija u to.
A na stranu to što se moj muž pokazao samo kao hranitelj svog djeteta,on jeste odsutan često ali ja smatram da nije dovoljno to što radi za svoje dijete i to sam mu i rekla kao jedan razlog zašto ne želim više djece.
Ne očekujem ni od koga da shvati ili podrži moje razloge,to je jednostavno moj život i ne smatram se lošom osobom,u protivnom bi sigurno rodila još jedno dijete
Potpisujem od A do Ž!Uglavnom je ovako i kod mene,s tim da ja imam i traumu posle poroda.Došla sam doma naveče,a prekosutra sam ostala sama u stanu sa bebom i to naveče do 8-9 sati.Bila je zima,i to je trajalo do marta,kad je došlo ljepše vrijeem i kad sam mogla se organizirati i početi izlaziti sa bebom van,u kupovine,šetnje.I tad mi nije trebao niko.Timi to po snijegu sa tek rodjenim djetetom nisam mogla.Rodbine nije bilo puno na tim babinama.Svi bi dolazili na koji sat,i odlazili.Rodjena majka mi je došla 10ti dan ujutro i vratila se naveče svom domu.Nisam imala ni net tada da mi to bude 'neko rešenje'.Ma bila sam sama sa Sergejom u 4 zida,kao u zatvoru.Ponekad bi koja prijateljia navrnula na sat vremena na kavu,i otišla.To pamtim kao veliku krizu i u svom živozu i u braku.Dal trebam napominjat da sam muža napadala kad bi dolazio kući i svadjala se,što nije došao prije doma?Ko da je mogao(ali to sad znam)tada nisam znala.Baš sam bila u haos stanju,razmišljala sam da odem psihijatru.I sreća došla sam sebi,organizovala se i uzela život u svoje ruke.nije prošao dan da nisam plakala,umjesto da se radujem što mi je dijete živo i zdravo.Ne znam,nisam mogla...to stanje bilo je jače od mene.I zarekla sam se da to više neću preživjet nikad,pogotovo,jer sad osjećam da živim sasvim normalno.A moj Sergej neka mi je zdrav i živ,ljubi ga mama njegova,i za njega bi opet 'to' sve prošla da treba.Al za njega.
< Poruku je uredio Tasha RR -- 15.4.2009 15:38:46 >
_____________________________
"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”
|
Odštampaj
