|
RE: attention deficit hyperactivity disorder,... 17.5.2011 9:33:43
|
|
|
|
Anoniman
|
Tasho skroz razumem tvoju zabrinutost!!! Meni je Mihajlo dobijao napade histerije i zacenjivanja sa svea nekoliko nedelja, jer mu se nije stavljala kapica na glavu ili mu je smetao švedski povez Ja sam bila u šoku kako tako malo dete može da izražava nezadovoljstvo tako burno tako malo! Pričala sam sa patronažnom (inače divnom ženom) i čitala sam nakon tog razgovora dosta i na internetu i u knjigama. Vidiš i po ovom članku da se hiperaktivnost javlja kao urođena ili pri rađanju. Ja ništa od ovog nisam imala ni u trudnoći ni pri porođaju (jedino ako se računa candida, ali svaka druga žena je iam zbog hormona, pa nemaju hiperaktivnu decu). Ne pušim, ne pijem, a ne znam ni za neka psihička oboljenja u porodici. Kako raste, M sve izraženije pokazuje svoje nezadovoljstvo kad mu se nešto brani, ne drži ga pažnja ni minute, svugde ga ima. Kad smo u parku, čas tobogan, čas klackalica, čas ljulja, pa trk u pesak, pa opet na tobogan.... i tako u krug. E sad, ja sam slušala neki dan jednu emisiju na RTV NS o tome kako deci ne treba ništa braniti, jer oni tako istražuju svoju sredinu (ako dete želi da se vrti oko svoje ose, treba ga pustiti, ako želi da stane na stolicu, treba mu pomoći i sl.) i razvijaju svoju motoriku. Navodno, bila je tema ispitivanje motoričkih sposobnosti kod dece uzrasta do 6 godina gde je ustanovljeno da je čak 70% dece "zakržljalo" motorički. Recimo, ne umeju svaki prst na ruci odvojeno da podignu sa stola, nego podignu sve prste odjednom (strašno!!!). Mi M sve puštamo da pokuša, ali ga konstantno pazim i opominjem da se ne povredi (tako je i taj psiholog navodio-pustite ih ali ih ne "ispuštajte" iz vida). Daleko smo mi još od škole, ali recimo mnogi njegovi vršnjaci već uveliko odgledaju bar jedan crtani film u trajanju od 5 minuta, dok M ne pogleda ni reklamu od 15sec!!! U jednoj od knjiga (ne znam sad napamet, na poslu sam) našla sam vežbe koje se rade sa decom koja imaju "poremećenu" pažnju i hiperaktivnost. Ja sam sa M dosta vežbala dok sam bila na porodiljskom, sad manje, pošto pola dana nisam kući. Sve u svemu, osnovne vežbe su: 1. zadržavanje pažnje od 15 minuta - naći neku igračku ili aktivnost da se zaokupira dete po svaku cenu na 15 min. Npr. M i ja gledamo slikovnicu sa pojmovima ili životinjama i ja mu oponašam zvukove ipokazujemo rukom na slike, a čim on pokuša da odluta - ja opet "a Mišo pokaži mami konja, kako kaže konj?" pa mu guram slikovnicu pod nos! I stalno štopujem na sat da bude bar 15min. Ili pevamo "kad si sretan" pa tapšemo i puckamo prstima, ili "ringeraja" i ne dam mu NIŠTA drugo da radi osim te igre za taj period.... Ima tu još dosta primera, svako neka nađe čime bi zabavio svoje dete ; 2. zadržavanje deteta na jednom mestu 30 minuta - ja sam to izvežbala u kolicima. Obavezno kad krenemo u šetnju, ne dopuštam M da izađe iz kolica pola sata, i vežem ga i cucla po potrebi i vozamo se. Sad je već naučio da se strpi, pa se nekad voza i ceo sat. Isto kombinacije i vežbe zavise od uzrasta i ideja roditelja 3. umirivanje burnih reakcija - način da se kanališe dečiji bes u nešto produktivno. Svako zna šta njegovo dete najviše voli i šta ga uglavnom smiruje i to su "oružja" koja se potežu u napadima besa. Npr. vi zabranite da se penje na sto ili dira sto - on u histeriju, a vi mu pustite omiljenu pesmu u tom trenutku i počnete da igrate i pevate ili uzmete da slažete njegove omiljene kockice i kažete da bi baš bilo super da vam pomogne, i onda odmah na vežbu No 1 od 15 minuta... Ja znam koliko je teško, nadam se da ću do škole uspeti da ga malo spustim na zemlju, ali treba mnogo snage, volje i ljubavi, a roditelji za svoje dete toga uvek imaju
|
|
|