IZVORNA PORUKA: Miloske

Ima li neko od roditelja ovde na forumu iskustva sa ovim sindromom,poremecajem?Moja osmogodisnja cerkica vec par godina pokazuje neke simptome,mada ja u pocetku nisam ni znala za disleksiju,vec kada sam se jadala svojoj prijateljici o frustracijama sa mojim predskolcem dobih savet da istrazim ovaj poremecaj.Videla sam neke slicnosti,i posto sam se informisala,shvatila sam da treba da promenim pristup detetu i da je pratim ubuduce,jer ipak je bilo jos jako rano za postavljanje dijagnoze posto su to mogle biti i samo pocetnicke poteskoce u ucenju.Medjutim,u prvom razredu broj simptoma se povecao,porazgovarah sa uciteljicom,ali ona kaze da ne vidi nista da je kod nje drugacije od drugih,hm,dobro.Zaboravih da pomenem da je i moj muz imao disleksiju kao mali,a genetika je cudo,jel da...pa su nam zato oci sirom otvorene po tom pitanju.Slucajno upoznamo pedijatra koja se bavi ovom temom sa jos par kolega(logopedom,psihologom) i ona nas pozove da uradimo test iako je ona mala i tek prvi razred,da bi eto bili malo blizi tome da znamo na cemu smo.Zakljucak je bio da ,jeste da ima simptoma ali posto je tako mala mozda su to samo opet te pocetnicke poteskoce,da ce ih savladati kao sto je i disgrafiju u predskolskom.Dobili smo savete kako da radimo kod kuce sa njom i da zamolimo skolskog logopeda da radi malo sa njom,ali zena nije htela ni da me saslusa do kraja,ma sve u svemu iskulirale su me i uciteljica i logoped.Sreca da sam je bila na porodiljskom bolovanju pa sam joj kuci pomagala oko stvari koje su "zapinjale".Ono sto me najvise nervira je to sto koliko shvatam iz cele price da u skoli ce obratiti paznju tek kad njoj osetno lose krene,pocne mnogo da zaostaje,a dotle je ona pod pritiskom tempa skolskog programa.Ma ja samo ne zelim da se ona slomi duhom ako dotle dodje,mislim na to zaostajanje u skoli,jer mnogo joj je stalo da sve odradi kako treba pa se sekira kad dobije losu ocenu je nije zavrsila kontrolni,a ono sto je postigla je bez greske.A opet tanka je linija izgleda izmedju disleksije i pocetnickih poteskoca sad u ovom uzrastu,u 2. razredu.Stalno se klackam u glavi sta ako nije nista od svega i da treba da je malo vise pritisnem,al ako jeste pritisak ce samo pogorsati.Psiholozi su u fazonu "ma,ne verujemo da je to disleksija",logoped u dz da jeste,skolski "videcemo u drugom razredu,posto u prvom nije sigurno bilo znakova(??)",a ja iskreno ne znam na cemu sam.Ne zelim da je tim dodatnim pomaganjem usporim u osamostaljivanju,ako nije disleksicna,jer moram da pocnem da radim,a pak ako jeste ne zelim ni da joj uskrati nasu pomoc i razumevanje.Uf..