GospodzaK
|
E ovako. Inace sam lekar, i iz porodice sam lekara,i kad sam ostala trudna zelela sam da me porodi i prati moj prof sa fakulteta, dr Milos Petronijevic. Otisla sam privatno kod njega, on je to prihvatio. Pritom je njegov stav i odnos prema meni konstantno izrazito nadmen.. beba je bila velika, moji kukovi losi, on trazi misljenje ortopeda da se izjasni o porodjaju. Ortoped se izjasni da bi bio pozeljan carski rez. Ok, dogovorimo se da ce me primiti u porodiliste u petak, i ja odem u petak, mog dr nema nigde. Subota, nedelja. Meni se beba spusta, nema kontrakcija, ponedeljak, pregleda me Prof Gojnic i zahteva hitan konzilijum jer je beba na tri prsta od otvora, ja nemam kontrakcija niti se otvaram. Moga dr i dalje nema. A ja sam jelte njegov pacijent i ostatak ekipe ne zanimam kao takva nimalo. U utorak se konzilijarno odlucuju o carskom rezu, i taj carski rez radi moj veliki dr, tako sto je usao u salu i za pet min izasao iz sale, dok su mene zasivali i radili specijalizanti. Naravno, malo je bilo ostaviti postovanom kolegi 1000 e u privatnoj ordinaciji, trebalo je i ovako da ga castim. Nije hteo ruku da pruzi mom suprugu, inace kolegi. I sta je posledica svega: 4 godine ne mogu da ostanem trudna, i kad sam konacno ostala to je bila vanmatericna trudnoca, jedva zivu glavu izvukla, odstranili mi jajovod i jajnik, kazu toliko sam lose usivana da sam sva u priraslicama kakve se ocekuju tek u kasnijoj zivotnoj dobi. Sad kad bi doticnog videla na ulici slatko bih ga pljunula! Ja sam ubuduce u narodnom frontu, a vi kako hocete. Tako da o visegradskoj sve najgore.
|
Odštampaj
