Mishica 77
|
Uvećane limfne žlezde (limadenopoatija ili limfadenitis) često zabrinu rodilje. Kada napipaju male kuglice na vratu, pazuhama ili preponama pomisle na najteže bolesti. Kod novorođenčadi većina limfnih žlezdi ne može da se napipa.
Kasnije u doduru sa različitim antigenima iz okoline dolazi do njihovog uvećanja. Kod dece zato nije neobično da limfne žlezde na vratu, pod pazuhom ili u preponi budu uvećane.
Šta je normalno?
Potpuno je normalan nalaz uvećanih limfnih žlezda do 1cm na vratu i pazuhama i do 1.5cm u preponama. Taj normalan nalaz kod dece, predstavlja reakciju organizma (konkretno limfnog tkiva) na različite viruse i bakterije sa kojima dete tokom rasta dolazi u kontakt.
Zašto su žlezde uvećane?
Limfne žlezde se uvećavaju deljenjem sopstvenih ćelija, nagomilavanjem zapaljenjskih ćelija iz krvi (leukociti) i izuzetno retko nagomilavanjem malignih ćelija. Može biti uvećana samo jedna žlezda ili nekoliko susednih (lokalizovana limfadenopatija), ali mogu biti uvećane sve žlezde (generalizovana limfadenopatija).
Limfne žlezde mogu biti akutno zapaljene, prateći zapaljenje u području odakle dolaze limfni sudovi koji iz tog područja vode do same žlezde. Zapaljenje može biti hronično, ako se javlja kao reakcija na hronični zapaljenjski proces u području odakle dreniraju limni sudovi.
Najčešće uvećane žlezde
Akutno zapaljenje limfne žlezde (akutni limfadenitis) je najčešće u području glave i vrata. Najčešće su uvećane podvilične limfne zlezde, žlezde duž vratnih mišića, iza uha i na potiljku. Uvećanje ovih žlezda se javlja kao posledica infekcija u području glave. To su najčešće angina, zapaljenje uva, sinusa, sluzokože nosa, usta, a ne retko i ubodi insekata.
Hronična upala ili hronični limfadenitis vratnih limfnih čvorova najčešće prati česte angine i rinosinusitise. To se najčešće sreće kod u dece koja su u vrtiću izložena čestim infekcijama, a sreće se i kod dece sa alergijskim promjenama na sluzokoži gornjih disajnih puteva.
Bakterijske infekcije
Kod bakterijskog limfadenitisa obično je povišena telesna temperatura. Limfne žlezde su povećane, bolne, a koža iznad njih je crvena i topla. Uz antibiotsku terapiju limfni čvorovi (žlezde) se obično smanjuju. Ako antibiotska terapija nije efikasna (doza antibiotika nije dovoljna, lečenje nije bilo dovoljno dugo ili izazivač zapaljenja nije bio osetljiv na primenjen antibiotik), može doći do gnojenja povećane žlezde. Tada se gnoj uklanja hirurški. Napravi se rez na koži i postavi dren.
Besežitis
Rrelativno je česta hronična upala pazušnih limfnih žlezda nakon vaksinacije BCG-om. To zapaljenje limfnih žlezda se zove besežitis. Limfne žlezde u levoj pazušnoj jami oteknu 6 do 8 nedelja nakon vakcinacije. Tokom sledeća 3 do 4 meseca otok se najčešće postepeno spontano smanjuje.
U manjem procentu slučajeva limfna žlezda sraste s okolnom kožom, razmekša se i nelečena stvori fistulu kroz koju može curiti gnoj više nedelja i na kraju zaraste s većim ožiljkom. Zato se BCG-vakcina ubrizgava na granici gornje i srednje trećine leve nadlaktice jer se iz tog područja limfa drenira u pazušnu jamu. Ako se BCG-vakcina ubrizga u gornju trećinu nadlaktice, upala nastaje u limfnoj žlezdi iznad leve ključne kosti, što može ostaviti ružan kozmetički defekt. Izmenjena limfna žlezda se vadi ili hirurški drenira.
Mačja ogrebotina
Limfna žlezda može biti uvećana zbog mačje ogrebotine (engl. cat scratch disease). Taj limfadenitis izaziva bakterija iz grupe bartonela. Žlezde su u tipičnim slučajevima prilično velike, bolne, uz otok i crvenilo okolne kože. U oko polovine bolesnika žlezde se gnojno promene. Na mestu mačje ogrebotine ili ređe ujeda buve, koja je bila na mački, jednu do tri nedelje postoji mali granulom na koži. Limfna žlezda i bez terapije ozdravi za dva do četiri meseca. Ako postoji povišena telesna temperatura potrebni su antibiotici.
Uvećane preponske limfne žlezde
Uvećane preponske limfne žlezde su najčešće posledica ogrebotina, krasta i ranica na potkolenicama i stopalima, koje su kod dece vrlo česte i mogu biti ulazno mesto mikroorganizama, koji izazivaju limfadenitis.
Dečje zarazne bolesti
Kod sistemskih zaraznih bolesti, tipičnih uglavnom za dečji uzrast, često dolazi do povećanja limfnih žlezda u svim područjima koja su dostupna pregledu. Međutim, ne moraju sve žlezde da budu podjednako uvećane.
Za rubeolu je karakteristično povećanje limfnih žlezda iza ušnih školjki i na potiljku, iako može postojati i generalizirani limfadenitis (uvećane gotovo sve žlezde), uz tipične ospe i lagano povećanu slezenu. Limfne žlezde su obično u početku malo bolne pri dodiru. Povećanje limfnih žlezda može trajati nekoliko nedelja. Kod dece sa ovčijim boginjama su takođe, blago generalizovano povećane limfne žlezde.
Kod svih bolesnika sa infektivnom mononukleozom je prisutno povećanje limfnih žlezda, naročito na vratu. Limfne žlezde su različite veličine, od veličine zrna graška do izrazito velikih, dosta tvrdih i osjetljivih na pritisak. Postepeno se smanjuju, tokom nekoliko dana ili nedelja, zavisno od težine bolesti.
Toksoplazmoza
Deca koja su u bliskom kontaktu s mačkama se mogu zaraziti parazitom toksoplazmom. Mačka izlučuje toksoplazmu u obliku cista stolicom, a čovek se inficira prljavuim rukama. Limfadenitis je najčešći klinički oblik bolesti. Može biti zahvaćena samo jedna limfna žlezda ili češće nastaje generalizovani limfadenitis. Limfne žlezde obično nisu jako povećane, čvrste su i lagano bolne na dodir. Opšte stanje nije bitnije poremećeno - dete može imati lagano povišenu temperaturu, glavobolju, malaksalost, ospe, neodređene bolove u mišićima.
Simptomi mogu trajati oko 10 dana ili duže. Povećane limfne žlezde mogu se naći nedeljama ili mesecima. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i podatka o kontaktu s mačkom, kao i specifičnih analiza krvi. Konačni ishod bolesti uvijek je povoljan. Lečenje se sprovodi sulfonamidima u trajanju od četiri nedelje.
Ređe bolesti
Od ređih bolesti koje prati povećanje limfnih žletda, treba spomenuti druge virusne infekcije (citomegalovirus, HIV), preosjetljivost na lekove, bolesti vezivnog tkiva (reumatoidni artritis, lupus eritematosus) i metaboličke bolesti.
Maligne bolesti
Maligne bolesti, kao uzrok uvećanja limfnih žlezda kod dece, nisu česte. Ipak, dete sa povećanim limfnim šlezdama, koje ne reaguju na antibiotsku terapiju treba uputiti pedijatru-hematologu na detaljni pregled. Ako je potrebno uradiće se biopsija i mikroskopski pregled limfne žlezde.
Ja sam večeras napipala Isidori jegnu malu žlezdu bočno, više pozadi, na vratu.... desno.... veličine manjeg lešnika, oko 1cm. Ne boli je na dodir. Primetila sam je pre par dana kada se nešto napinjala i kao nema veze ali ona postoji i dalje. Vidi se samo prilkom napinjanja i kada se pipa. Ona je sasvim OK, nema tegoba. Febricirala jedan dan pre desetak dana i to je sve. Grlo ok, nos ok, uši ok. Znam ja da je to normalno za tako malu decu i jesam ja med. radnik ali kako je moje dete u pitanju, u*rala sam se od straha prve dve sekunde kad sam napipala, a onda se sabrala i smirila.
Planiram da sutra uradimo KKS i prekosutra bris nosa i ždrela pa da vidimo da li će nešto pokazati.
Pedijatar možda za jedno nedelju dana ako se ne smanji ni malo, čisto da budem mirna.
p.s. Tražila sam i nisam našla ovakvu temu. Ako postoji, molim moderatore da isprave ovu moju grešku. Hvala. 
_____________________________
Čovek koji nema dudu, zeca i žabu nije čovek..... :-))
|
Odštampaj
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
