 |
RE: Uspomene ... Ljudi , mesta , događaji
8.7.2010 13:08:31
|
|
|
|
Anoniman
|
Stolica . Otisak vrele pegle na bordo plišu kojim je tapacirana ... Danas me je moja ,umalo katastrofalna nesmotrenost podsetila na taj čudni komad nameštaja , na to bezbrižno vreme, na tu neobičnu ženu i utihnulo selo na Kosmetu .
Sredinom '80 -ih bila sam samo jedna više devojčica koja je jurcala za loptom pred tada novom zgradom u ulici prepunoj dudova u tom selu u blizini Peći . Igrala su se deca , ne mareći na imena koja su bila drugačija , raznovrsna , jeli smo sedeći na stolicama za visokim drvenim stolom , ali i na podu , prekrštenih nogu za onim niskim , okruglim stočićem , kod drugarice čiji je tata imao onu "smešnu kapicu na glavi" . Imala sam , možda 5 godina , i svo vreme ovog sveta da sve one dudove iz ulice poberem i musava se vratim u bakin i dekin stan na trećem spratu gorepomenute zgrade . A u stanu , pored gomile ukusno izabranog nameštaja , i TA stolica . Usamljena , u uglu , pored vrata , štrči kako bojom , tako i narandžastim "otiskom" pegle na njoj ...
Na tu stolicu je uvek sedala Fatima , žena koja je povremeno pomagala mojoj baki ( inače majci šestoro dece i učiteljici u lokalnoj školi ) u kućanskim poslovima ... Pamtim je po onim neobičnim "vrećastim" gaćama , kako sam ih tada zvala , po maramama u koje je pažljivo zamotavala svoje sitno lice i kosu , i - po stolici . Kada bi , nakon napornog rada , moja baka služila kafu i slatko - Fatima je odbijala da sedne za veliki , masivni trpezarijski sto ... " Neka , gospođa , ja bih ipak ovde , da ne prljam ... " Nije vredelo bakino ubeđivanje - Fatima je svoju kafu uvek ispijala sedeći na "obeleženoj" stolici u uglu , razgovarajući se sa "gospođom" ,kako je uvek insistirala pri oslovljavanju moje bake . Smejala se nama deci , mazila nas svojim grubim , umornim rukama i , nakon predaha , odlazila kući ostavljajući svoju stolicu da čami u uglu .
Sledeće sećanje na fatimu je drugačije . Sedi na istoj stolici , i rubom svoje marame briše ogromne , iskrene suze . Na čitulji na ulaznim vratima zgrade u ulici dudova je slika njene obožavane "gospođe" . Fatima je došla da se poslednji put pozdravi sa mojom bakom .
Fatime odavno nema . Stolica je završila ko zna gde , kao i svi dobri ljudi koji više ne žive u tom , nekada tako spokojnom selu . Samo je negde , duboko u meni , kao otisak na onoj istoj plišanoj stolici , ostala urezana uspomena na dobru Fatimu .
|
|
|
|
. Moje , mojee !! 
. Baš sam bila bitna te godine 
nego za drugarice i nase dozivljaje. Secam se devaojackih dana kao perioda gde smo ja i drugarice kao imale neku grupu i uzasno jako smo zelele da snimimo plocu zvala se grupa Tigrice 
Odštampaj
