prase
|
Moja taktika je bila da najviše ispita polažem u januarskom roku, jer između početka predavanja i tog roka ima najviše vremena za pripremu ispita... E sad, zašto sam onda davala uslov u septembru? Zato što na Elektrotehnici nije bilo puno jednosemestralnih predmeta, na prvoj godini samo 2, od čega jedan u prvom semestru. Dakle, u januaru može da se položi jedan ispit, a sve ostalo u junu/septembru/sledeće godine... Nije nemoguće očistiti prvu, ali većina to ne radi i onda stalno vučeš za sobom ispite iz prethodne godine koje moraš da položiš da bi upisao narednu...
Ja sam imala 42 ispita na fakultetu, od čega možda 1/3 jednosemestralnih, i to većinom u 4. i 5. godini. Svi osim 2 ili 3 su se polagali iz 2 dela, prvo pismeni pa usmeni (zadaci pa teorija). Pri tom, imali smo i nekakve laboratorijske vežbe, koje su bile uslov za izlazak na masu ispita, obavezne... Na predavanjima nije bilo fizički mesta za sve studente (upisali su više od 1000 studenata u prvu godinu u mojoj generaciji), uprava je taj problem rešila tako što predavanja nisu bila obavezna pa nisu svi dolazili, a i deo nade su valjda polagali u to da će neki da odustanu kada padnu prvu godinu zbog teških ispita (ova kombinacija je bila baš uspešna, 5. godinu je u roku upisalo 20-ak od tih 1000 i nešto).
Raspored ispita je uvek bio katastrofa, nije bilo šanse da položiš više od 2 ispita po ispitnom roku ako ne pristaješ na to da imaš pauze između ispita manje ili jednako 24h.
Fakultet sam završila za 5.5 godina, niti jedno leto nisam bila slobodna, non-stop sam jurila za uslovom, bila sam stalno u neizvesnosti. Jedini uslov koji sam dala u junu bio je za upis 5. godine, a da bih to postigla morala sam za 3 roka da položim 12 ispita, od čega 3-4 lagana i ostalo... tiha jeza. Još jedan kriminal koji je bio na mom fakultetu zastupljen je što je težina ispita eksponencijalno rasla od 1. do 4. godine, a zatim linearno padala između 4. i 5. To je valjda ostalo od doba kada su ljudi mogli da "izađu" nakon 2 godine i postajali "pogonski inženjeri".
E sad taktika na samom ispitu: uvek zadatke/pitanja čitam i radim redom od početka, nikada ne čitam unapred, sledeće pitanje/zadatak gledam tek kada završim sa tekućim. Jeste glupo, mnogo bolje prođu oni koji prvo pogledaju šta sigurno znaju (i tako ne može da se postigne sve, ili može ali jako retko i ako zaista brzo pišeš i znaš baš sve, tj. nigde se ne zaglaviš), ali ja kada vidim nešto što ne znam - i ono što znam zabrljam. Ovako, ako ne znam baš 1. zadatak, dok se koljem sa njim razmišljam o tome kako sigurno znam 2. i tako dalje... radim do kraja sa pozitivnim stavom 
_____________________________
sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
.jpg){kind=small}
doduše bilo je rokova kada su bila lakša pitanja a bilo je ponekad i varanja malko 
znate one papiriće ispisane sitnim slovima, mikroskopskim... to se kod nas u NS zove puškica, bar se tada zvalo 
...a samo jos tooo i da kazem kraj... hahaha ali nikada necu zaboraviti ispit na kom mi je dezurala tetkica sa fakulteta
...mene preskoci,a moju kumicu koja je uradila jos nekima test oplete samo tako.... ali se izvuklaaaa... eto i ja osetla kako je kad te drmne studentska sreca
