Anoniman
|
U dvorištu ispred moje zgrade ima gomila dece. Većina su sada krenuli u školu, i njima je moj Luka naravno, nezanimljiv. Hoće da se poigraju sa njim kratko i to je to. Naravno, meni je to jasno i tu nema problema. Uglavnom, ima jedan David. To je tip deteta da kada sva ostala deca (čitaj: njih 10) neće da se igraju onoga što on hoće, on kaže "E ja onda idem kući!" i onda ostalih 10-oro kao majmunčići trče za njim i mole ga da ne ide. No, moj problem sa Davidom je počeo prošlog leta. Jedan dan je moja baka bila sa Lukom u dvorištu. Ona srpski govori oduvek, međutim sa mađarskim akcentom i malo brka padeže i rodove, ali da se razumemo - Sve je jasno što kaže! Uglavnom, par dana kasnije, izašla sam sa Lukom pred zgradu, bio je Lukin rođendan, i kada smo izašli iz ulaza, mali David je rekao "OOOOOOOO NEEEEEEE, evo ih ovi mađari!" Meni je jasno da to nije sam zaključio, nego da ga je to naučio debilni deda koji mu ne da da crta kredama jer će se isprljati, pa onda 10-oro dece crta kredama, a on ne. Uglavnom, iskulirala sam komentar jer su ostala deca na mestu. Naravno, kada sam se pojavila sa 10 kreda u boji, David je postao Lukin najbolji drugar. A što se tiče onog "mađari", ja nemam problem sa tim, ja jesam polu mađarica, ali sam se krstila u pravoslavnoj crkvi i ne volim da se mešaju neke stvari, iako ustvari nebitne. Jednostavno, kakav je to komentar ubačem u glavu jednom sedmogodišnjaku!? Dalje, o Davidom bezobrazluku i razmaženosti govori i to da kada proteram auto kroz dvorište kako bih stigla do garaže, on trći za mojim autom i udara ga! Halo bre, budalo, zgaziću te! Sve u svemu, kada Luka krene ka Davidu, ja uvek kažem "Nemoj Luka, to je David, sa njim se nećemo igrati!", čak sam to rekla nekoliko puta dovoljno glasno da to čuju i David i njegov deda! I nije me ni malo sramota!
|