prase
|
Ajoj, neće vam se dopasti sada ono što ću pisati...
Ja nisam bila na psihoterapiji, bar ja te svoje "sastanke" sa psihijatrom ne bih nazvala terapijom, psihijatar možda bi. Imala sam ludačke glavobolje i nikakav fizički razlog za njihovo postojanje. Poslali me na kraju na EEG da vide imali nešto pod tim plavim šeširićem... Taj psihijatar (žena) je trebalo samo da baci svoj autogram na zapis EEG pa da idem dalje. Ona se žena (valjda je to profesionalna deformacija) uhvatila da priča sa mnom, pa koji su moji problemi, pa kako ih rešavam, pa da li mislim da mi treba pomoć da ih rešim itd. Na kraju sam ja rešavala njene probleme, jer je meni bilo glupo da tu sedim i ćutim a ona da priča o tome šta misli da su moji problemi, pa sam ja počela da pričam šta ja mislim koji su njeni i tako je krenulo...
Moj brat se jedno vreme zabavljao sa nekim idiotom od devojke koja ga je naterala između ostalog da ide kod psihijatra, pardon psihologa. I tamo su ćaskali o tome kako mu sestra, zajedno sa mamom upropaštava život i ako on ne želi da bude ono što one žele, može slobodno da ih ignoriše... Kako je raskinuo sa tom devojkom, više mu nije bio potreban taj psiholog, a do tada mu je bio neophodan (ok, možda mu je i pomogao da ostane zdrav uz onu aspidu).
Moja je tetka imala simptome potresa mozga (mada se nije sećala da se udarila, a našli su je u nesvesti) pa je isto išla kod psihijatra... Prošla isto kao ja - na kraju je ona rešavala njegove probleme, ona je žena zapalila cigaretu i zavalila se u njegovoj fotelji a on je plakao kao malo dete...
Suma sumarum, moje skromno mišljenje je da ta psihoterapija funkcioniše na fazon da se tamo osećaš dobro, da ti govore da si u pravu, uvek su na tvojoj strani ali pod imenom nepristrasnosti koja mora biti postoji jer je plaćena, svi problemi su rešivi - samo u različitom broju seansi, svi koji ti smetaju su budale i kreteni, a oni koji te vole su anđeli sa neba... Valjda je poenta u tome da se čoveku vrati samopouzdanje i dobro mišljenje o sebi, jer je loše mišljenje o sebi koren svake nesreće obrni-okreni. Ako je čoveku potreban razgovor da se reši nekih svojih dilema, strahova, da mu neko stručan kaže da je u pravu što hoće da ostavi muža ili da više ne razgovara sa bratom, onda je to pravo rešenje. Sa druge strane, ako ti ništa ne fali, bolje nemoj ići jer je to gubljenje vremena i novca, a tamo će ti reći da ti nešto fali i ići ćeš opet i opet i opet...
_____________________________
sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!
|
.jpg){kind=small}
Odštampaj
