Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".
Saznajte više.
|
Korisnici na ovoj temi: niko
|
|
Korisnik  | |
|
 |
RE: Postporodjajna depresija
24.8.2008 16:52:47
|
|
|
|
guppy RR
|
Ja ne mogu reći, da sam patila od depresije. Mislim, da sam više patila od povremene tuge, i to od iscrpljenosti. Bilo je teško slušati dve bebe kako u isto vreme plaču, a ti si samo jedna mama sa dve ruke i ne možeš oboje da ih utešiš odjednom. To me je najviše bolelo, ali sam se nekako navikla vremenom.
Nekoliko meseci posle porođaja bila sam operisana (izvađena žučna kesa) i tada me je stvarno uhvatila tuga. Šta, da je bilo nešto gore, moja bi deca ostala bez majke. Počneš da razmišljaš o svom životu i o važnim i nevažnim stvarima, o tome šta si do sada učinio... Sve se to nekako vuklo dosta dugo, ta tuga, a ja nikako da dođem sebi. Mislim, da mi je to bio najgori period otkad su rođena deca.
Ova tema je jako teška za diskusiju.. teško je reći "uradi to i to i biće bolje". Nekima pomaže mir, nekima društvo.. ali ujedno mislim, da se svi možemo složiti, da je dobro podeliti svoju priču sa drugima, da mame koje se trenutno suočavaju sa tim znaju, da nisu same.
Cmokić
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
30.8.2008 22:13:21
|
|
|
|
una77
|
Svaka ti cast Guppy ja stvarno ne znam kako bi izdrzala da imam blizance, sada tek vidim koliko je tesko i sa jednim detetom, a ne mogu da zamislim da ih je dvoje. Kada sam shvatila da mi prija da malo odem u drustvo da se odvojim od bebice i da malo cesce vise setam i sa njom po gradu da idemo na kafu pocela sam to da praktikujem i mnogo se bolje osecam, a samim tim kada sam i ja pozitivnija to utice i na bebu to se i te kako primeti.
Cmok
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
2.9.2008 18:02:26
|
|
|
|
andrijana
|
I mene uhvati period kada bih samo plakala bez razloga. Odjednom mi se stegne knedla u grlu i ne znam sta cu sa sobom. Srecom,moj muz je uvek pored mene i onda mu se izjadam,pa mi je lakse kada me zagrli i kada mi kaze da me razume,da ce sve proci i da nema razloga da placem. Tada pogledam u svoju bebicu,pa u njega i nasmejem se od srca i trenutno zaboravim na tu glupu depresiju... Sada mi nedostaje trudnoca jer sam uvek bila nasmejana ali bice opet tako... 
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
2.9.2008 23:17:55
|
|
|
|
Anoniman
|
Biće tako! Moraš da se strpiš. Meni je sada divno! Luka je prohodao (pre godinu dana, ali onda sledi faza trčanja a ne hodanja što je mene mnogo frustriralo, stalno je izgledalo kao da će odmah da padne, kako ja volim da kažem: "bio je na rubu života i smrti"  , sve u svemu sada šetamo po gradu, više ne beži od mene nego ide za mnom) i propričao je, tako da u toj šetnji bude dosta razgovora. Naravno, to pričanje donosi i smeh, jer imaju mnogo naivne i drage rečenice. Takođe, zanimljive su knjige (ja mu ih kupujem od nepunih godinu dana, u početku ih je jeo, onda veoma brzo, tu negde izmeđi 1 i 1,5 god je znao da mi kaže šta je šta u slikovnicama (Kreativni centar); knjigice su predviđene za uzrast 2+). Sada već prepričavamo Snežanu i 7 patuljaka, Crvenkapu, 3 praseta. Pre neki dan sam mu kupila slikovnicu koja se zove "boje"... pa da i to naučimo. Sve u svemu...sve mi plačemo, sve smo mi tužne-rođenje deteta donosi OGROMNE promene u životu žene. Od izgleda, preko slobodnog vremena, više obaveza, manje prijatelja, MANJE SNA I ODMORA što mislim da je ustvari centralni problem. PREMORIMO SE I PLAČEMO...
Eto, sve u svemu, kada god vam se plače, prvo pogledajte dete, i neće vam se više plakati.
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
5.9.2008 13:33:27
|
|
|
|
andrijana
|
Jao... Kako je to slatko... Ma,sve ce proci... Ja ne mogu da verujem koliko mogu da izdrzim. Imala sam jako tezak porodjaj,mucila sam se satima i bolovi i sve,a kada sam ugledala moje zlato,da covek ne veruje,u trenutku me vise nista nije bolelo i mislila sam da cu poleteti! Iako to zaista nije bilo moguce... Sada me sva tuga prodje kada vidim zasto sam se mucila,to slatko malo bice vredi svega! A sta ce tek biti kada krene da brblja...
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
7.11.2008 15:36:35
|
|
|
|
Anoniman
|
Evo nešto za razmišljanje:
KLIK
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
10.11.2008 23:11:24
|
|
|
|
andrijana
|
Moje drugarice muz ju je zbog postporodjajne depresije ostavio. Nije mogao da izadje na kraj pa je napustio i nju i dete. Vidja ga jednom u sto godina i zao mu je da daje pare za pelene i mleko. Sada se razvode. Govori da ce dolaziti da vidja dete kad sudija odredi a ovako je mogao uvek. Sada se ponasa kao kreten prema njoj i dolazi da joj preti. Strasno! A ona vec godinu dana odgaja sama to dete a njega boli uvo... 
_____________________________
Andrijana i Stevan
01.01.2007.
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
10.11.2008 23:19:47
|
|
|
|
Lu
|
Baš muškarci mogu biti papci,ali stvarno ti frajeri koji glume nešto,nemogu izdržati pritisak treba im prostora i slično a onda se kao pokaju i ispadnu junaci,e pa netreba im popuštati,neka pate 
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
10.11.2008 23:24:43
|
|
|
|
andrijana
|
Ma,srasno! Jadna,namucila se vec godinu dana i on se sad kao nesto pravi pametan! Ja se cudim kako je moj mene podneo,i sebi sam bila uzasna! Svaka mu cast!
_____________________________
Andrijana i Stevan
01.01.2007.
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
10.11.2008 23:30:51
|
|
|
|
Lu
|
Svaki normalan muž i otac treba da zna da je to prolazna ali bolna faza i da pomogne svojoj ženi i majci svog djeteta da to što bezbolnije prođe,i svaka im čast koji se tako ponašaju
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
11.11.2008 10:51:49
|
|
|
|
andrijana
|
Svaka im cast! Za to im stvarno treba puno strpljenja i zivaca! Bravo muzevi!
_____________________________
Andrijana i Stevan
01.01.2007.
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
11.11.2008 11:01:23
|
|
|
|
Anoniman
|
Mislim da ste malo preterale sa hvaljenjem mužića. Naravno da će da trpe, pa i mi smo trpele dok smo rađale dete koje, uzgred budi rečeno, nismo same sebi napravile. I nakon toga nam se život iz korena promenio, i ako to ne mogu da razumeju, da ženi treba vremena da se navikne na taj nov živ, onda ih sram bilo. I ne mislim da im treba dići spomenik što izdržali uz nas taj period, to je bilo normalno i podrazumevalo se.
Eto!
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
11.11.2008 11:13:34
|
|
|
|
andrijana
|
Pa,to se podrazumeva! Mrzelo me je da pisem toliko a i nisam htela da kvarim posle toliko hvalisanja! Kad smo mogle toliko da izdrzimo,za njih je to najmanje sto mogu da urade! Najgore je sto postoje takve kukavice pa beze od obaveza. Za razliku od takvih,nasi muzici su super!
_____________________________
Andrijana i Stevan
01.01.2007.
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
28.6.2009 15:35:03
|
|
|
|
eugenija
|
Sve sam više ubeđena da sam zaradila postporođajnu depresiju.
Ponašam se totalno haotično. Drma me nervoza, jako sam svadljiva, razdražljiva, smetaju mi ljudi, svako ko dođe ide mi na živce. Pucam po šavovima, osećam.
Paralelno sa tim mojim unutrašnjim osećanjima, ide i Viktorovo bivstvovanje. Em je jadničak bolestan, em plače stalno, em ja viš ne umam da se snađem u ulozi majke koja me dočekala, izgleda nespremnu.
Interesuje me kada je potrebno posetiti psihijatra u slučaju postporođajne depresije?
_____________________________
ŽENA JE STENA!
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
28.6.2009 15:40:55
|
|
|
|
Verus
|
Sve zavisi koliko "gadno" to postane....kao neko ko je bio depresivan, zbog bolesti, mogu ti reci da ces znati da je van kontrole po tome sto ces biti ne samo to sve sto si navela, nego ces sve gledati crno, sazaljevaces sebe, bices ubedjena da je tvoj zivto "gotov" i sl. crne misli. U tom slucaju, idi na razgovor, ali sve otvoreno reci psihijatru, i on ce najbolje proceniti sta je ciniti. Moj ti je savet da ne das da to ode van kontrole.....kao sto sam ja..
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
28.6.2009 15:42:41
|
|
|
|
Verus
|
O da, a to sto se tice pucanja po savovima, svi te nerviraju, moja drugarica ciji je mali sada 2 meseca je ISTO osecala! Nikad joj muz nije isao na zivce, ali kad su dosli kkuci iz porodilista kaze, htela je da ga ubije i to bez razloga! Cak i on siroma se smeje i kaze da je to tacno....ONa kaze kada je mali navrsio mesec dana, pocelo je da bude bolje, pa eto, ne znam dal se i to racuna u depresiju, ili jednostavno hormoni van kontrole...nase druge curke ce znati koje su to vec prosle..
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
28.6.2009 15:47:17
|
|
|
|
Lu
|
IZVORNA PORUKA: eugenija
Ponašam se totalno haotično. Drma me nervoza, jako sam svadljiva, razdražljiva, smetaju mi ljudi, svako ko dođe ide mi na živce. Pucam po šavovima, osećam.
Isto sam se i ja osjećala a nisam imala PPD...valjda
Preživjela sam pa mislim da nisam,ma Eugi to prolaze sve žene, mislim da depresiju prate i gore stvari,jedna moja poznanica se plašila izaći iz kuće, jer kad god je pogledala u nebo njoj se učinilo da će biti oluja,da će da zagrmi i ubiće ju grom.
Utrči u kuću sakrije se u krevet i plače,to su te ozbiljne stvari
Ipak ako ti želiš i biti ćeš mirnija možeš porazgovarati s psihijatrom.
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
28.6.2009 22:20:49
|
|
|
|
mamica salamica
|
Verujem da i moja dobra drugarica ima veliki psihickih problema posle porodjaja. Ja joj pokusavam objasniti da je normalno da beba place i da smo posle porodjaja sve jednako iscrpljene ali izgleda da neke od nas to lakse a neke teze podnose. Sta mislite kako bih joj mogla pomoci? Nazalost ona jos uvek ne izlazi napolje u setnje (beba ima 7 nedelja) kaze da se boji da izlazi zbog grceva, a ni ne zeli da joj ljudi dolaze u goste. meni ste vi, drage moje , zimus mnogo pomogle savetima i iskustvom, pa bih vam bila zahvalna ako biste mogle momoci i mojoj prijateljici.
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
29.6.2009 8:23:06
|
|
|
|
mihi
|
Eugi draga, ja sam imala PPD ali polako za posetu psihijatru ima vremena. Daj sebi vremena na da se adaptiraš na novonastalu situaciju, spavaj kad beba spava, a radi poslove kad je budan i ne plače i koristi da što više sa njim ideš napolje kad vremenski uslovi to dozvaljavaju). Ti si jedna od retkih koja iskreno opisuje svoju situaciji i to je dobro (jer mnoge mame u početku beže od istine i neće ni sebi ni okolini da priznaju kako se osećaju). Takođe koristi svaku pomoć koju imaš, (muza, svekrvu, drugaricu koga god.)Ali ako slabo spavaš ili imaš nesanice, ako si razdražljiva i plačljiva sa sumornim mislima možeš da konsultuješ psihijatra i ako on proceni da treba (koliko sam razumela ne dojiš bebu) možeš da kreneš sa terapijom.
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
29.6.2009 10:00:08
|
|
|
|
Rivana
|
Ja ne znam da li me jos drma depresija i nakon sest meseci, posle porodjaja eto rasplacem se za sitnicu brzo planem da se posvdjam ne znam sta mi je 
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
29.6.2009 10:14:20
|
|
|
|
mihi
|
Ma to je više popularno ime u medicini za to stanje dijagnoza je opsesivno-kompulsivni poremećaj, koji podrazumeva, opsednutost svojim stanjem ili opsednutost za zdravlje bebe ili svoje ili nekog u porodici, tuga, NESANICA koja je jako bitan simptom, mršavljenje..... a to plakanje i svadljivost to se nakupi svima pa nas uhvati u nekom periodu.
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
29.6.2009 10:24:26
|
|
|
|
Anoniman
|
To samo nasi uzburkali hormoni rade... Eu, pa ti si prvi put mama, niko nas na to ne poducava tokom zivota, to se jednostavno uci od kad ugledas prvi put svoje malo slatko zgepche... mislim da ne treba da se bojis toga, vec samo da nadjes nacin da se izboris sa time... moras sama naci taj nacin, jer drugi mogu da ti savetuju, ali dok ti ne osetis na svojoj kozi sta ti odgovara...
ajde, potrudi se, moras, sad imas to malo slatko stvorenjce da se brines o njemu... 
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
29.6.2009 10:45:02
|
|
|
|
Skoki
|
Jako mi se svidja ova tema, i moram priznati da sam se nasla po malo u svakom odgovoru. Ja sam prosla kroz pakao posle porodjaja, ne znam da li sam bila na samoj ivici ili sam imala PPD, ali se vremenom sve vratilo na svoje mesto. Pre porodjaja smo prolazili kroz selidbu i to iz stana u kucu (koja nije bila zavrsena) tako da sam u porodiliste otisla od svoje bake, kod koje smo bili, a vratila se u kucu gde su radnici radili svaki dan. Uz to su u nasem stanu ziveli i moji roditelji i trudna sestra sa muzem, dok se njima zavrsavao sprat. Necu ni da pominjem da su se svi ponasali kao da su gosti, pa sam pored bebe imala i jos cetvoro+muz ljudi na grbaci. Pritom sam iz jednog dela grada presla u drugi, nisam nikoga poznavala, nisam imala kola, a mojim drugaricama je bilo daleko da me posecuju. Bila sam potpuno rastrzana, besna, neispavana, razdrazljiva, tuzna, placljiva, sve najgore. Imala sam strasne nalete besa, da sam morala da izadjem iz sobe i da se smirim, pre nego sto uzmem dete u ruke. Isto tako sam imala nalete plakanja, prosto sam bila potpuno izgubljena. Muz mi radi 6 dana u nedelji i onaj jedan smo morali da idemo kod njegovih, bilo je obavezno svake nedelje, a ja sam dojila i imala problema sa grudima. Prosto pakao  . Nekoliko puta mi je doslo sa se spakujem sa sve detetom i odem u P.M.
Ali nakon 3-4 meseca je sve pocelo da se vraca u normalu. Valjda je to imalo veze i sa hormonima i sa promenom sredine, umorom od selidbe, porodjaja, mojih. U svakom slucaju sada kada vratim film, izgleda mi kao da to nisam bila ja, ali me je beba sve vreme drzala da se ne raspadnem i odlepim totalno.
Mislim da je podrska najblizih u tim trenucima presudna, i jedini nacin da se bezbolno prebrodi taj pocetni period privikavanja.
|
|
|
|
| |
RE: Postporodjajna depresija
29.6.2009 13:36:00
|
|
|
|
Anoniman
|
Joj, nemate pojma koliko mi prijaju vasi postovi. Ne dozivljam sebe sa PPD, ali mi je jako tesko. Pre nesto vise od dva meseca smo mm i dobili dve preslatke devojcice. Nemamo nikakvu pomoc, osim zene koja dodje 1x nedeljno da spremi stan. Obozavam moje srecice, ali sto vi kazete, pucam po savovima. Razdrazljiva sam, osetljiva i cesto mi se place. Moram priznati da sam do sada vec dva puta bila na ivici histerije. Samo sto nisam bila pukla. Cela prica se onda zavrsi, nazalost, svadjom sa mm (a inace se on i ja nikad ne svadjamo). Te situacije kad pucam se dese kad njih dve pocnu istovremeno da placu, vriste, urlaju, zacenjuju se, a bez ikakvog razloga i ja ne mogu da ih smirim. Site su, presvucene, mazene i ljubljene, a iz cista mira pocne jedna da vristi i odmah pocne i druga za njom. U takvim situacijama kad sam sama, pocnem i ja da placem i ne znam sta da radim (posto mogu da uzmem u narucje samo jednu). Sinoc je bila slicna situacija, ali je srecom mm bio kod kuce. Medjutim, bas je bilo stresno, posto se jedna bebana zagrcnula od placa svojom pljuvackom i pocela je da se zacenjuje i krklja. Sledili smo se. Mogu vam reci da je bas potrajalo dok nije pocela ponovo normalno da dise. Strasno. Plakala sam posle celu noc, nisam mogla da se smirim od stresa. Sledece nedelje mm ide par dana na sluzbeni put i moracu da budem sama sa njima. Panika me hvata. Valjda ce sve biti OK.
Interesuje me kakko su druge mame sa blizancima izdrzale prve mesece. Da li je i vama bilo tako jako tesko? Kad pocnem da se zalim da mi je tesko, pocne da me grize savest, jer sam toliko jako zelela decu i toliko ih jako volim. Kakva je situacija kod vas?
|
|
|
|
Anketa
Јаслице или дадиља
пеперутка16
Да ли бисте радије уписали своје дете у вртић или унајмили дадиљу?
Odštampaj
.jpg){kind=small}
