Modessty
|
Odakle da počnem?!
Sada već daleke 2005. ostala sam u drugom stanju bez ikakvih problema. ALi trudnoća nije išla kako sam se nadala. Vrlo rano krenulo krvarenje, stvorio se hematom i na kraju završim na patologijii trudnoće u niškoma GAK. Poslao me moj dr iz DOma zdravlja jer je bio zabrinut i jer "nije više znao šta da radi". Na njegovu preporuku javim se dr Miši Stefanoviću, koji me primi preko volje, pogleda, kaže ima hematom, al nije strašno, sve će to proći. Potvrdi terapiju koju mi je dao moj dr i ostavi u bolnici na par dana na posmatranje. Kao ajde pošto te poslao taj i taj dr da ne bude da nisam hteo da te primim. Nakon nekoliko dana provedenih na patologiji taj isti dr pošalje me kući rečima:" Danas su trudnice mnogo razmažene! Samo plačete! Nema dovoljno mesta na patologiji. Idite kući". I ja odem kući. I vratim se u bolnicu nakon nekoliko dana sa nenormalnim krvarenjem. Dežurni dr nije znao šta će samnom. I još me pita pa pobogu zašto vas poslali kući! Toliko krvarite da vam i život može biti ugrožen! I tako ostanem na patologiji još mesec dana. Niko me posebno ne prati i ne gleda. Dok se sa odmora nije vratio tadašnji šef patologije čuveni Mika Radović. On je jedini malo više pažnjje obratio na mene i na kraju rekao:"Ćero neću da te lažem. Od ovoga verovatno ništa nema. Mi ne možemo ništa. Čekamo da priroda kaže svoje!" To mi je samo i trebalo. Da znam šta se dešava a ne da bauljam u mraku! Nakon par dana spontani. Ja sama u sobi sa dežurnom sestrom. Dežurna tog dana dr Vera Dimić na poziv sestre ulazi u sobu, pogleda me i kaže:"Nemam vreme da se time bavim" Okrene se i ode! Verujte mi da pobačaj u 15-16 ned trudnoće izgleda kao mini porođaj. Puca vodenjak, bolovi su tu, samo kraće traje. Hvala sestri koja je sve vreme bila uz mene! Šteta što joj ne znam ime! Onda ona onako uplašena zove da me neko od dr primi u sali. Jedva se nakon sat vremen nađe jedna mlada dr. Radi mi reviziju materice na živo, bez anestezije, bez ikakvih lekova protiv bolova. Kao da me je živu drala! Milsila sam da ću da umrem na stolu. Hvala joj što je bila relativno brza i što je dobro odradila svoj posao.
Posle ovoga nikako da dođe do trudnoće. A ja naučim lekciju! Nađem dr koji radi i u bolnici i privatno. Čujem da je usvojio dečaka jer nije mogao da ima svoje dete. I tako krenem kod njega.
Nakon skoro 5 god. konačno trudnoća! Idem privatno kod dr, kad sam ostal au bolnici da se porađam, moj muž ga zove, on se javlja iako je subota ujutru i zove dežurnog kolegu! Dežurni dr ulazi i kaže da je zvao Bojan i da ne brinem. Probušio vodenjak u 12h, dao indukciju i u 16h rodio se Danilo! U sali sjajna atmosfera. Babice i dr raspoloženi, pomažu, teše da će sve brzo biti gotovo, pričaju šta da radim kad krenu kontrakcije.... Sečena malo, ušivanje nisam ni osetila. Utisak iz sale kvare pedijatrijske sestre na 4 spartu porodilišta! Naročito problem noću. Porodila sam se u subotu popodne, u nedelju na ponedeljak nema sestre nigde! Treba u 23 pa u 2 da donese mlkeo za bebe. Nje nema. Ja nemam mleka. Danilo vrišti. Setim se da mu dam malo vode. On se smiri, pa nakon sat opet u vrisak. Vrišti još jedna beba. mama takođe nema mleka. Na spratu nijedne jedine sestre! Setitm se tek pred zoru da dam ženi koja ima mleka da ga podoji. Sestra došla u 6 ujutru. Još se i svađa samnom što se šetam po sobi sa bebom u rukama! Da nisam držala Danila u rukama mislim da bi je prebila na licu mesta! Onda kreće jutarnja smena i ulazi u sobu glavna sestra i unosi sunce! Svanule je tek kad se ona pojavila, isprašil aneodgovrnu kolegenicu, otvorila prozore, naredila da se pod hitno donese mleko i presvlaka za bebe. Nikad joj to neću zaboraviti! Izašli smo iz bolnic enkaon dugih 7 dana jer je Danilo imao žuticu. Jedva sam čekala da pobegenm iz porodilišta. Dr pedijatri koji gledaju bebe su takođe bile neljubazne i bezobrazne. Morala sam iz karztona sama da čitam šta je sa mojim detetom i kakvi su mu rezultati. Jedva sam dočekala da izađem!
Sledeća trudnoća opet problemi sa hematomom i krvarenjem. MOj dr me pošalje svom kolegi na patologiju. Tada za razliku od one 2005 sve savršeno. Ili skoro pa savršeno. za sestre na patologiji nemam reči! Fenomenalne su! Sve j epod konac, sve sređeno, tu su kad zatreba. Pa ipak kad je krenuo pobačaj, u 17 ned. trudnoće, ja sama u sobi sa još dve žene koje su ležale samnom. Sestra stigla kad je maltene sve bilo gotovo. ALi ne zameram joj. Posle sam saznala da je bila užasna gužva tog popodneva. NEkoliko hitnih carskih, nekoliko porođaja krenulo iznenada. Moj dr zvao svoju kolegenicu da me što pre primi u salu id ase odradi revizija. Sve je izašlo već samo, ali su morali da provere. Insistirala sam da mi se da neka anestezija. Data lokalna. Anesteziolog komentarisao da se uvek daje anestezija. Rekoh e nije tako! Ja već jednom preživela sve na živo i više nikad u životu. Dr koji me vodio na patologiji nije radio tog popodneva. Sutradan odmah došao da me poseti iako nisam više bila na njegovom odelenju. Posetio me i moj dr istog tog jutra. Zamolila sam ga da urgira da već sutradan puste kući. I tako je i bilo. Da kažem i koju o odelenju konzervative na kom samttada provela sva dana. Sestre su većinom mlade i nekulturne. Ne vode brigu o pacijentima iako imaju pasijente koji se kod njih oporavljaju od operacija. Dve starije su fenomenalne. Brižne, odgovorne.
Porođaj sa Nikolom je bio fenomenalan! Takav porođaj bi poželela svim svojim prijateljicama! Primio me moj dr onog popodneva kad je dežurao. U 8 probušen vodenjak i data indukcija u 10 min do 10 rodio se Nikola iz jednog jedinog napona! Svega tri dana provela u porodilištu. Iznenadila sam se kada sam videla da su se stvari promenile na bolje. U odnosu na 2010. god mnogo je čistije, pedijatrjske sestre preko noći na sat vremena obilaze porodilje koje su sa bebama. Sve reči pohvale zaista! Hrana je i dalje bljak i takva je situacija u celom Kliničkom centru Niša. I idalje se dešava da žene budu vređane tokom porođaja - moja cimerka je to doživela iste one noći kad sam se i ja porodila. I to od dr koji je i profesor na Medicinskom fakultetu!
Epidural u Niškom GAK i dalje zvanično nije dozovoljen, tj ne može ga dobti ko želi već samo ona porodilja kojoj to odobri komisija. Sigurna sam da je dobiju i one koje to dobro plate, naravno ispod ruke.
_____________________________
Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
.jpg){kind=small}
. Nakon porodjaja sestrica me odvela do wc-a, umivala me (zamalo da se onesvestim), pokaale mi kako da dojim, jedna sestrica je dolazila i uvek mi namestala cerkicu na grudi i pokazivala kako treba. Iskreno zamerke nemam. Jedino je tesko naci sestru bas kad ti trebaju, hodnikom prodje pedijatrijska a meni je bas trebala akuserska i obratno
(al to je vise kao Marfijevo pravilo). Cak su i cistacice bile ljubazne, ostavljale su hranu majkama koje su spavale za vreme obroka da mgu kasnije da pojedu. eto ja nahvalih ozloglasenu Betaniju, ali ja stvarno nisam imala nikakvih neprijatnih situacija
