Anoniman
|
U decembru 2005. sam diplomirala na državnom Ekonomskom fakultetu. Onda je usledila Bolonja... Naprasno, mi Diplomirani više (za moja shvatanja) nemamo status koji smo imali, jer smo nešto između onih koji sada završavaju trogodišnje osnovne studije i mastera. Razvlačile su se razne priče po novinama, te će nas izjednačiti sa masterima, te neće... uglavnom, cela stvar se završi na tome da smo mi Diplomirani izjednačeni sa masterima po pravima ali ne i zvanjem, ali da bismo postali Masteri, moramo položiti 6 ispita (gore dole koji ispit). Još tada sam postavila pitanje "Kako smo mi onda izjednačeni???" I iz dana u dan pitanje mi se mota po glavi, ali bez precizne ideje šta želim da radim dalje. Vremenom sam postala sigurna u jedno: ako ću da upišem Master, to neće biti na državnom fakultetu 100%, jer nisam raspoložena da mi razni iskomplexirani idioti komplikuju život, kada je cena državnog i privatnog fakulteta približno ista. Sve više sam počela da razmišljam na celu tu temu jer sam shavtila da će u jednom mometu Masteri da zgaze Diplomirane (koliko god ja mislila da smo se mi Diplomirani mnogo više namučili nego Masteri dok smo završili studije). Tako počnem da čačkam po Internetu, i napokon odlučim pre koji dan: Upisujem ove godine Master! Našla sam privatni fakultet koji mi se dopada, sviđa mi se njihov (bolonjski) sistem rada, sviđaju mi se predmeti, odgovara mi što su predavanja 1x nedeljno po 3 sata... ma sve super. Ali onda... KLIK! Akreditacija... Da li je taj fakultet dobio akreditaciju? (ko ne zna priču o akreditacijama: Ministarstvo prosvete je počelo da akredituje fakultete u državi, i da im time odobrava ili ne odobrava dalji rad). Pitam ljubaznu tetu (nije ironično, stvarno je žena bila divna) za akreditaciju, a ona kaže "Predali smo svu dokumentaciju, međutim Ministarstvo prosvete najavljuje prvo oglašavanje tek za novembar/decembar. Očekujemo da ćemo dobiti akreditaciju, radimo bez problema već 8 godina". Ja kažem "Fino, a pošto je upis do 1.novembra, šta se desi ako ja sada upišem a vi ne dobijete akreditaciju?", i teta mi objasni da mene u tom slučaju ta situacija ne kači, jer sam upisana "po starom". Naravno, odmah pitam i šta je to "po starom", misleći na to da "po starom" nema mastera već diplomiranih, a ona kaže da to "po starom" nema veze sa tim na šta sam ja pomislila, nego po staroj odluci o radu, odnosno, fakultet je dobio Dozvolu za rad pre 8 god kada je počeo da radi od Ministarstva za prosvetu, i mene bi upisali po toj staroj odluci. I da, ako dobiju odbijenicu za akreditaciju, to samo znači da ne smeju da upisuju nove generacije, ali da ja završavam i najnormalnije dobijam diplomu. Malo sam skeptična prema svemu tome, ne bacaju mi se pare ako neću ništa uraditi. Odlučila sam da pišem Ministru prosvete, poslala sam mu mail, i čekam odgovor. Baš bih volela da mi potvrdi reči ljubazne gospođe sa fakulteta, jer bih baš volela da upišem taj fakultet i napokon završim ovo višegodišnje razmišljanje na temu diplomirani-master. (I što više razmišljam o tome što mi je teta rekla, to "po starom"... to je verovatno tačno, jer se isto desilo sa onima koji su upisali Više škole, a one su bile ukinute u toku njihovog studiranja. Oni su svi završili "po starom", samo nisu upisivane nove generacije.)
|
Nikad nije kasno!
Počinje da predaje, leti po učionici, uđe među ljude, sedne među studente, drži pažnju 200 na sat... FENOMENALNO! Namerno sam napisala to za stajling, jer sam posle nekih pola sata njegovih predavanja ja shvatila da ga doživljavam kao jednog neverovatno sexy čoveka. 
Toliko ležerno priča o svetskim dešavanjima, toliko ne preza da iznese svoje mišljenje, da ispljuje javne ličnosti ako je to ono što misli, da neke stvari iz menadžmenta poredi sa stvarima iz sexa, da... ne znam. Baš... neverovatan utisak je ostavio na mene. I onda se na sledećem predavanju pojavljuje naš redovan profa koji krajnje tunjavo predaje u odnosu na ovog (pri tom je on hiper, ultra, mega, giga dobar predavač u odnosu na većinu predavača na državnom fakultetu)... Kuda ide to naše školstvo?
Odštampaj
