Torbica
|
Izmedju mojih decaka je 18 meseci razlike. Plus cerka koja je 2,5 godine starija od prvog sina, a dakle 4 od mladjeg. Uglavnom, ona mi je u vecini slucajeva pomoc, pa cak i kad zabavlja starijeg sina, da ja mogu sa bebcem. No, mi smo se nekako ustosili, sad je vec uigrana ekipa. Mada sam imala situacije da istovremeno dojim i pride hranim starijeg sina, a da,, desavalo mi se i da dojim i citam knjigu starijem u isto vreme.. Sad mi se to cini bas daleko, a bebac je 8 ipo meseci, sparta u hodalici i polako se prikljucuje ostatku ekipe. Nama je mikrotalasna visoko, a pokusaji penjanja na sto i tome slicno je bilo, normalno, medjutim, ja sam znala da prekinem dojenje i tu neku aktivnost zaustavim, odvedem dete u deciju sobu sa instrukcijom da sedi tu dok ja ne zavrsim... i nisam imala problema. Videli su da bas i nisam tako bespomocna. Generalno, predivno je imati ih vise, mi se trudimo da uzivamo u svakom trenutku, da podelimo zadatke, mm je ukljucen maksimalno, a i moja mama dodje povremeno da pripomogne (zivi na 100km od nas). Isto bih rekla, nije to bauk. Meni licno jenajteze kad svi zajedno idemo negde pogotovo ako sam ja sama sa njima, sve ostalo mi nije problem. Ono, spakovati ih sve, poneti svakom preobuke, nesto od hrane/pica, svakome svoju igracku...
_____________________________
Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije. Patrijarh Pavle
|