eugenija
|
Mila moja Doriceee...
sećam se jedne malene devojčice koja je došla mojoj drugarici koja joj je inače tetka i rekla.. Draga tekice, teta je rekla da ponesem 5 gaća.. Jer ćemo biti 5 dana... Joj kako smo se tome smejale... I dan danas kada god neko negde od društva putuje, setimo se toga i prvo pitamo - koliko ćeš dana biti? E ponesi onda toliko i toliko gaća
Ono što sam htela da kažem, deca će dobiti precizne spiskove koje će doneti kući i pokazati roditeljima šta sve treba da ponesu. Samim tim uvidom u spisak, nekako ćeš se lepše osećati, jer ćeš videti da te žene ipak znaju šta rade. Nije im prvi put da vode decu negde i verujem da je stvar organizacje koja ni toliko puta pre ove nikada nije zakazala.
Velika je odgovornost voditi decu na put (ja sam vodila u Crnu Goru na more, decu obolelu od cerebralne paralize), ali zaista se mnogo pažnje ulaže u takve puteve. Mnogo, mnogo detaljne razrade plana puta i aktivnosti koje bivaju dovedene do savršenstva. Deca se vazda broje i prebrojavaju ih, gde god idu, uvek idu u vozić skupljeni i pod punom pratnjom i kontrolom. Uvee ležu u isto vreme, a brojevi telefona hotela moraju svim roditeljima biti na raspolaganju, tako da ćete se i čuti milion puta dok je tamo. Ne znam koliko vaše tete dozvoljavaju upotrebu mobilnih telefona, ali to bi bila sigurnost+.
Iskustvo koje donesu sa ekskurzije je draga Doro NEPROCENJIVO. I u pogledu socijalizacije, i u pogledu većeg stepena osamostaljivanja, i u pogledu zabave, i učenja, i svega. Ostaviti dete da pati što ne ide, a većina drugara ide, je mnogo veća šteta, mislim da može biti i nepopravljiva. Naravno finansijski momenat je važan, i ako neko nema prosto mogućnost da ide, to treba detetu približiti i objasniti na najbezbolniji mogući način.
Nije neko toliko lud da u plnu i programu stavi ekskurziju koja ne treba nikako da bude tu. Sve ima svoje prednosti i to ogromne.
ODVAJANJE je velika reč i zajedničko je svim majkama da nose sa sobom i u sebi taj osećaj. Moj savet je da popričaš sa majkama njegovih drugara i da podelite iskustva, emocije i strahove u pogledu puta. I tada ćeš se osećati lkše. Ovaj strah od odvajanja je veći kod majki nego kod dece, Deca se raduju toj ekskurziji i prilici za nova iskustva i ne treba im uskraćivati radost, ma koliko bilo teško ( a teško je svakom roditelju, da se razumemo).
A kada dete dođe kući, pa kada se zagrlite, pa kada ti donese suvenir i uruči malom rukicom, pa kada krene da prepričava događaje, sav u euforiji i sreći, osetićeš neizrecivu RADOST i tada će se sve leći i videćeš da si donela pravu odluku za svoje dete i celu vašu porodicu!
Ovo ti pričam sve kao drugar tvoj, ali i iz ugla pedagoga i nekoga ko je prošao deo sa ekskurzijom.
Najvažnije je da pre odluke podeliš svoje emocije i strahove koji su ZAJEDNIČKI sa ostalim roditeljima, ali i sa vaspitačima!
_____________________________
ŽENA JE STENA!
|
ali sam zamolila mm da mi to ni slučajno ne dozvoli. 
Ima ih već 11 iz grupe koji idu. Mislim da će ih biti bar 20 iz njihove grupe.
Odštampaj
