Anoniman
|
Пера као доктор
"Господине докторе,
звала сам вас амо,
лутка ми је болесна,
гледајте је само.
Пипните јој образе,
пипните јој чело,
мени се бар чини,
ужасно је врело!"
Доктор седи укочен
са озбиљним миром,
пипа било луткино,
па дрма шеширом:
"Инфлуенца велика,
ал'' умрети неће,
немојте је љубити
да на вас не пређе.
Лек ћу јој прописати,
прашак сваког сата,
уз то нек'' је протрља
ваша баба Ната.
Лимунаду правите
у вел''ким чашама,
ако јој се не пије,
попићу ја с вама."
Мали брата
Дочепо се мали брата
очевога сата,
а сат је од злата
па има и врата,
- ала је то лепо!
А на уво кад га метне,
тад се чује нека звека,
сат говори: тика-така!
Брата мисли: хоће млека.
- Ала је то мудро!
Залио га слатким млеком
неколико пути,
брата мисли: сат се најо
па сад зато ћути.
- Ал'' се разумемо!
Сад су пуни обадвоје,
и сатић и брата,
обадвоје сада ћуте.
А кад дође тата,
- ал'' ће бити гужве!
Пачија школа
"Јесте л'' чули, кумо,
- верујте, без шале -
отвара се школа
за пачиће мале."
Тако је и било,
- верујте, без шале -
отвори се школа
за пачиће мале.
Сви пачићи дошли,
на клупама стоје,
стари патак метно
наочаре своје.
Све их је уписо
у каталог, мале,
па их је прозиво, -
верујте, без шале.
Па се онда шето
с озбиљношћу крутом;
учио их учио
и књигом и прутом.
Учио их, учио
од среде до петка,
ал'' се нису одмакли
даље од почетка.
Није било успеха
учитељском труду,
цела мука његова
остаде залуду.
Ништа више не научи
пачурлија та,
него што је и пре знала:
- га, га, га, га, га!
Мали Јова
Мали Јова једио се
што је тако мали,
попео се на столицу
па се, висок, хвали.
Једио се мали Јова
што нема бркова,
нагарио науснице:
"Сад сам чика Јова!"
Мали Јова силом хтеде
да је човек стари,
па метнуо преко носа
неке наочари.
Од кудеље направио
дугу седу браду,
а огрно дедин прслук
да га не познаду.
П'' онда рече: "Поч ми дајте,
ви, који сте мали!"
А другови, кад видеше,
сви га исмејали.
Мали Јова покуњи се
од срама и стида,
а ево ти старог деде,
па му прслук скида:
"Доле, Јово, са столице,
скидај наочари,
утри брке, скини браду,
ти још ниси стари!
Свашта има своје време,
онда лепо личи,
што ј'' од Бога коме дато,
нек се тиме дичи!"
Материна маза
Има дете у селу,
име му је Лаза,
ал'' га зову друкчије:
материна маза.
Кад сва деца устану,
он и онда спава,
кад га зову у школу,
њега боли глава.
Кад устане, не уме
да се сам обуче,
не сме да се умије,
иште воде вруће.
Кад га жуљи ципела,
он ципелу туче,
тад га рука заболи
па онда јауче.
Кад му даду јабуку,
он би хтео шљива,
кад му пруже погачу,
онда би кољива.
Кад се мало огребе,
плаче и запева:
"Јао, јао, помагај,
изиће ми црева!"
Кад је суво, замеси
блата па се каља,
кад га мати покара,
легне па се ваља.
Кад му успу таране,
он би јео риба,
кад се рибе наједе,
тад га боли тиба.
Па зато га не зову
по имену Лаза,
већем јадно, жалосно:
материна маза!
Срда
Ја се често намрштим
и станем за врата,
па се срдим и срдим
по два до три сата.
Питају ме и отац,
и тетка и мама:
"Шта је теби, Евице?"
- Ја не знам ни сама.
А кад чело разведрим
(то ме стане труда),
онда питам саму себе:
"Што си била луда?"
< Poruku je uredio OTI -- 1.6.2010 22:00:26 >
|
Odštampaj
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
