Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Doktor uleće (ozbiljno, pojma nemam kad je pre sišao) i konstatuje da sam otvorena 9cm i da me odguraju sa tim stolom gore, bez pripreme.Muž se vraća, nema mene, nema stvari.Gore odmah prelazim na tvrdi sto. Jedna sestra kači braunilu, drugom rukom drzim ctg, druga sestra uzima papire i ispituje me podatke, treća mi govori gde noge. Ne znam kome šta da kažem.Pogotovo što mi tu kreću naponi.
Prirodni carski rez podrazumeva rasecanje kože trudnice, ali lekari ne vade bebu iz stomaka, već je puštaju da sama izvuče ramena.
Budućim majkama će se već pri ulasku u porodilište stavljati gumena indentifikaciona narukvica. Nakon porođaja, beba dobija nanogicu, koja se odmah uparuje sa narukvicom majke.
Nekoliko puta se napnem i kažu vidi se glavica, i dalje se napinjem i vidim da me seku, i odjednom izlazi bebac i još jedan napon i nema više bolova, ne mogu da verujem... Nema bolova nema ni stomaka. Plače moj mali dečkić i kažu mi da je težak 3600gr i dugačak 53
Drugi put isto tako, kad treći put guram i osjetim bol, od koje sam sve zvijezde na nebu preboroja, ali isplatio se, začu se najslađi plač na svijetu, ja plačem, a i moj muž. On je već gore, sve je gledao, prerezao je pupčanu vrpcu i dolazi meni ljubi me i grli i dalje plače. Stavljajaju mi je na grudi i ona me gleda i prestaje plakati, ja je ljubim i ne prestajem plakati, moj muž isto.
Tu sam se malo pomučila jer su mi ugasili anesteziju pa nisam znala gde sam, skroz sedim na onom stolu i gledam bebicu kako izlazi, skroz neki čudan osećaj, i evo ga moje zlato, počinje da plače, mršavko mali u odnosu na svog batu. Bebac ima 3480gr, 52 cm dugačak, rođen u 14,55h, molim babicu da mu napravi lep pupak. Sve je u redu, nemam epiziotomiju i nisam pukla, jupiiiiii, izlazi i posteljica, međutim dr kaže da nije cela i da će mi raditi reviziju, uspavljuju me.
Sva ljubav koju sam čuvala za nju je izašla iz mene. Tu smo se konačno upoznale. Gledala me svojim okicama kao da kaže da se isplati svaki momenat čekanja za prethodnih 5 godina, da sve suze i nerviranja više nisu bitni i da je ovo bilo njeno vreme da dođe. Suze same idu, čak i sad dok ovo pišem. Taj moment, dok su nas vozili u sobu, nikad neću zaboraviti. Tu je moj život dobio jednu sasvim novu dimeziju.
Uvode me u salu, ležim na stolu, hladno mi je, više ne osećam ni bol, samo strah... Dolazi moja doktorka, mazi me po kosi i kaže sve će biti u redu, ne brini. Sledeće čega se sećam kao kroz maglu je lik doktorke koja stoji iznad moje glave i govori "mama dobila si dve zdrave i lepe devojčice, dobile su ocenu 9/9, super ste, teške su 2800 i 2600gr"
Ali Nora je bila visoko, pa sam morala pod kontrakcijama da je spuštam, i to me malo iscrpilo, Ali Nora je bila visoko, pa sam morala pod kontrakcijama da je spuštam, i to me malo iscrpilo, ali znam da uskoro stiže, i daaaa, posle nekoliko napona, stigla je moja čupavica, vidim joj glavu, i crnu kosicu, i ponovo osećam onu neopisivu ljubav, radost i sreću kao pre četiri godine, kada je 6.11. stigla moja Una!
Ujutru mi donose moju Jocu, moje savršenstvo, moju zjenicu oka, tako je savršena da ne mogu vjerovati da sam ja uspjela tako nešto roditi.
За дојиље.
пеперутка16
Мало чудно питање, али ме занима: да ли су дојиље пробале своје млеко?