Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Kada pobacimo, kada izgubimo bebe, nema ništa. Ućutkane smo. Nemamo podršku.
Taj Đurđevdan osvanuo je kao i bilo koji prethodni dan. Sa sumnjom. Sa osjećajem “praznog“ stomaka. Sa senzacijama. Sedma nedelja trudnoće. Imali smo otkucaje na ekranu na zadnjem pregledu.
Rođena je zdrava i usnula. Prelepa. Savršena. Verujte mi na reč. Držala sam je u nedrima..... Tako usnulu i savršenu. I celivala dok je nisu odveli. Daleko od očiju, ali nikada iz duše i srca. Nikada. U svakom mom atomu, ona i dalje živi.
Tužna, pretužna priča majke kojoj je beba preminula u stomaku. Ujedno i apel svim roditeljima da prihvate sve neprospavane noći, umor, besmoćnost kao apsolutno vredne osmeha, malenih ruku koje zagrle i radosti koju nam deca pružaju.
Nakon svakog pobačaja Laura bi svom mužu govorila: “Nikad više.” Svaki put kada bi ostala u drugom stanju govorila bi mu: “Ovo je zadnji put. Ako ne uspije, to je to.” No, nešto joj nije dalo da odustane i uporno je iznova i iznova prolazila kroz šokove, tugu i uvijek bi njene suze i očaj pobijedila nada koja se tvrdoglavo probijala kroz sve prepreke.
Moja prva trudnoća se završila pobačajem.Sećam se da telefon nije prestajao da zvoni. Prijateljice i familija su me zatrpali porukama saučešća i ohrabrivanja ali nikad nisam bila usamljenija nego tada.
Možda je bitno da majke i očevi, bake i deke znaju, da nije bitno kog je pola zaista dete, i da veruju koliko je sreća lepa a tuga jaka i uvek se sa strahom spaja i množi.
За дојиље.
пеперутка16
Мало чудно питање, али ме занима: да ли су дојиље пробале своје млеко?